Delo

КРИТИКА И Г.НЕЛИОГРАФИ-ЈА 501 ‘Ово је иоследње начело нисац нотпуео превндео , зато је и могао доћи до апсурдног закључка, да апсозутне разлнке пзмеђу пстине п заблуде. правде и неправде, ленога п ружнога, доброга н злога нема. „Све је добро на своме месту и у своје време“ та је изрека у њеној онштностн узета исгинита, али је ваља добро разумети. Из ње никако не следује и не мора да следује релатнвнтет добра и зла (гезр. пстнне и заблуде е1с. . Оно што је но себи зло то може уједном времену бнтн добро у гом смислу што натерује људе да теже добру , разлнку између добра н зла горња изрека дакле не брпше Но њој се из разноликости времена закључује да ове разллке нема, што и наш писац чинн, алн не са потребном конзеквенцнјом. Он вели, да пстнна права иостоји само у целинн целнни историје, целпни човечанства) али не н у деловима што је део мањи мање је нстпне V њему). То тврдити значн тврдитн нешго што је немогуће. Јер илп постојп апсолутпа разлика пзмеђу истнне н заблуде: онда нстине пма и у целпнп н у деловнма, пошто је целина само скун делова. Илп нема такве ансолутне разлнке: оида нема истине ни у целинп нн у делолима, дакле ин заблуде, онда је свака целнна истина у односу па своје делове а заблуда у односу на впшу целину. Алн у том случају не би могло бпти нпкакве пајвише целине, ток еволуциони морао би битп бесконачан како у времену тако и у простору (то писац тврди на крају књпге, стр. 302, као што видпмо, неконзеквентно својој неконссквенцији). Онда не би никако могло битп говора о потпуној хармонпјп људских стварн у целннн човечанства, као крајњем смеру човечанске историје , а то је баш оно што писцу не иде у рачув. Да идемо даље. Нисац даље закључује пз тога шго човек истим оннм путем открнва п испитује ствари којим му ствари постају потребне да и ствари постај\ истим редом којпм нх он испнтује п да оне ностају истим путем којпм нотребне постају. Дакле ствари нстпм путем морале су сејављати, бнло је нотребно да се јављају, којим су човеку ностојале потребне ? А шта ћемо са стварпма које су егзистпрале нрс човека? Да лн су н оне зато ностајале што су поетојале потребне ? Коме нотребне ? Човеку не? За го што је бпло услова (услов н корптт две су разлпчнс ствари !) да сеонејапе Е добро, али онда сс оне н кад јо човек ту не јаиљају зато што су човеку потребне, већ зато што их условп изазпвају. Могу се ги услопп слагати и са човечјом коришћу, алп човечја корнсг ие може бити њнхов та180п сГби-е. Ппсац је хтео наведспим нугем да номирн механпзам са телеологпјом (а раније на сгр. 51. ппсац вели: „тако је телеологпја прва љаза ФплосоФије, док данас механично тумачење прнроде проднре све внше у свс областн ствари“), алн нх он нпјс помирно, већ нх је само пзмешао гнме што је термпн потребео узео у два сасвнм разлпчна значења: пужно п корисно. „Потребно то је корисно н стварп су ностајале оним редом којим су доноснле корисгн кад С(‘ осетпла корнст н нотреба њнх. Потреба јесге основнп разлог п узрок егзнстенцпје стварн : све што ностоји н постаје постојн и ностаје зато, што пма узрока н разлога да