Delo

504 д к л о Фнје.. Тек код Пптагораца у сгаро доба одваја се прво математнка од ФплосоФИЈе.* На стр. 98 велн : „у математици још је Арнстотело одвојпо аритмегику од геометрије, које су код Ннтагораца бнле неодвојене.Тако на стр. 121 писац најпре велн: „Пошго зло доносп бол, то је бол ирва нзјава слободног жнвода, пошто постаје само код онпх органских бића. која су се од земље одвојила и ослободила везаностн за њу... Бол иде аре задовољства... Душа детпња будп се из свог људског сна прво осећањем бола... Ношто је бол прва изјава слободног одвојеног живота. то је п озбнљност нрва боја његова. Озбиљчо иде аре игре; док је човек живео адамскпм. жпвотињскнм животом природе, не знајући за зло, знао је само за игру. Пгра је природни продукт природе човекове, нарочито за време детињства и настајући врло рано у пгри се дете снрема за потоњи озбиљнн рад у животу.* Ово треба пажљиво прочитатн, да се внди шта се све казатп може. Први став вели да само она бнћа осећају бол, која су се одвбјила од прнроде, која знају за зло. То, као нгго се из доцнијег внди, ннтп су животпње нити човек на свом ириродном животињском ступњу. Пзлазп да нн ирнмптивни човек ни животпње не осећају бол: што је ансурдно. Писац је рђаво разумео Формулу Еб. V. Нагћпапп-а чнји се утицај на писцу опажа), да се бол јавља само са свешћу (управо свест са болом. па ирема томе и обратно). НагТтапп вели да бол ствара свест али велн гако псто и да свест има врло много ступљева развитка: из ирвобитног осећања бола развијају се (на различним ступњпма органског живота у разлнчној јачини) доцније свн осећаји н иреставе, свет сазнања и разума (то и писац заступа на стр. 84). Према томе разум. сазнање, реФлексија (а то су внше Формс свести) последпце су а не узроци осећања бола. Из нретхођења бола задовољству изводи писац да озбиљно претходн игрп. па наводи као нример нрнмнтивног човека п дете ^за дете је рекао мало горе да се код $вега прво јавља бол дакле озбнљност) код којпх игра иретходн озбиљноме, дакле сасвим нешто протовно: тек даље на стр. 122 наводп иисац н неколнко добрих прпмсра. На стр. 277 стојн: „народ иропада онда, кад нестане његовпх обпчаја. јер су у обнчајима најбнтннје карактерне одлпке сваког народа,* На стр. 279 стојп : „тако је језик н носдедња карактерна одлика, која одваја народе један од другога.“ 0 законитостн светских иојава писац има неколико гледншта. Тако на стр. 287 стоји: ,п нојам закона само је једна • Фаза у процесу развнтка ума људског, као што је н законнтост у природп само једна Фаза њеног живота." На стр. 256 стоји: „све што постоји и по<-таје, ностоји и постаје што има разлога да постаје,“ све је дакле строго одређено разлозима, а у томе је законитосг. На стр. 13 стоји да „слободна воља т ј. самоодређење духа долазп из психичког органнзма и ночнва на субјективној слободној Фаитазији, којом се психички организам издиже изнад физичког н независннјп је од њега. од закона нужности општег лриродног тока,“ На стр. 235 вели писац да су „најФинији законп који управ.вају кретањсм осећања п мишљења само последњн тонови за.