Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 507 смо инак приказатн га читаоцима „Дела‘ у главном , а нарочнто какво је ОНО ао изради, ао садржичи и ао вери којом је арожето. * Не бн нам на одмег бнло да шго више знамо и о жнвоту самога писца, оца Саве, јер често нута живот пишчев служи као комеитар самога дела. На жалост, баш у овој прилици ннсмо у стању ништа тачно, ништа поуздано рећи до да је отац Сава пореклом Чех, п да је, судећн по многим местима у књизи, добар зналац нриродних наука л врло образован монах. Још нам је познато да је отац Сава напнсао „Опнс старих рукописа н старих штампаннх књига“ што се чувајууХнлендарској библиотецн. Овај .је опис угледао света 1890. иод редакцијом проФ. прашког университета чешкога др. Фр. Пастрнча, као издање ц. кр. Чешке Академнје наука и уметности (УебЧпк бр. 6). Али ако не мол;емо жнвотом ппшчевим коментарисати његово дело , можемо по делу судити о самом иисцу — а дело му је, но нашем суђењу, најбоље сведочанство о образованости, хуманости, верн самога пнсца. * Цело се дело „Св. Гора“ дели у четирп , по велпчпнп неједнака. одсека. У првом .је одсеку „Физнчки земљопис“ (стр. 1.—14.), где је на потпуно зналачки начин опнсана природа (Флора, Фауна, атмосФ. нојави) п положај Св. Горе — међутим врло кратко и нрегледно. Овај би одељак могао ућн у наше читанке, тако .је лепо нанисан. У другом одсеку пмамо „II сторијскп прегледвелпких б р а г става“ (стр. 15.-87.) У њему је изложена прва појава, развигак н историска прошлост калуђерске републике светогорске. .1ена је страна овога одељка , што је писаи с пуно збиље, на осповн крптички оцењеннх нодатака, тако да може послужити као лепа н нрнјатна лектнра , која нп мало пе одбија својом легендарношћу и црквеним тоном. Рекло бн се, писао га је какав световни књижевнпк. Лепо су п нарочито топло написане сграннце, исторнји манастпра Хилендара посвећене. као што је свуда где о Св. Савп говорн њсгово прнчање пуно топлине (стр. 47.—52.). Пнсац се у свима нриликама обазире на односе атонскнх манастнра ка словенскнм народнма и њнховнм владаоцнма. Ннсац је. нропраћајућн „псторпјски развитак ове калуђерске државе“, лепо нзнео: ,да је она од Копстантнна IV Погоната (прн крају VII в.), који је Гору Атонску одредио калуђернма, па до доласка Латина (1204.). искључпво иод влашћу впзантнскнх царева; да од тога доба наступа утицај словенскн нарочито српских владара — који је нотрајао нека трн столећа: даље . да после нада Цариграда калуђери прнзнају султане за своје врховне господаре, који су им нрн свем том пограбплн већп део нмања н натоварнлн данак н порезе; да су манастирпма у том времепу најдарежљнвпјп добротвори и ктитојш кнезовн Влашке н Моддавске, п наиослетку да се од XVI.