Delo

КРИТИКА И БИПЛИОГРАФИЈА 509 Бој на Пожаревцу, драма у иет чинова , написали Јовои Н. НесторовиИ и Љуб. П. 'ЛириИ. Београд. Држаина штампарија краљевине Србије, 1898. мала 8-на, страна 69. □риликом откривања спомееика кнезу Милошу у По;каревцу наплсала су два гимназиска нрОФесора Јов. Несторовнћ н .1>уб. 'Ппрнћ драму нод горњнм натнисом н посветили је Њ. В. Краљу Александру. Дело је сад н шгампано, по свој нрплици . о државном трошку . на врло финој хартији и у врло лепој техничкој изради. Одмах да кажемо да ова драма не носп оиравдано име ,Вој на IIо;каревцу“. Пре би се могла назвати љубавном трагедијом некога Радоја Касидолца н Туркиње Златије. Да је ово тако, нек покаже сам сиже ове драме. Догађај се збива 1815 год. месеца јуна, кад је Мплош Обреновић освајао Пожаревац. Први чин се догађа у.српском логору близу Пожаревца. Старешине народне очекују Милоша, па да нападну на Пожаревац. Други чим је у врту Ибрахима, богатога Турчпна из Пожаревца. Његова се кћп Златнја загледала у Србина Радоја Касидолца, који је, како писии кажу, и посинак Милошев. Ту своју љубав Златија поверава својој тетки Зулејци иа начнн који је већ голико пута понављан у љубавним прпчама пзмеђу Србина и Туркиње. Разуме се да Зулејка то каже брату Ибрахиму, који бесни од муке шго му се кћи заљубила у ђаура; али на послетку пристаје да покуша не бн лн Радоје прешао у Мухамедову веру. па да му да кћ<‘р. Сад се оно мало радњс што је има преиоси на Радоја, п он постаје главним јунаком. У треКем чиму он је на мртвој стражп, и к њему долазе, без икакве нратње, а на иола сахата даљине од вароши, Зулејка п Златпја, да га моле да ирими ислам. Нриродно је да то Радоје одбија, и ако воли Злагију. Тек што су оне отишле од Радоја, а долази Милош п дознаје да су оне долазиле и зангго су долазпле. Мнлош ннје нротиван овој љубави и обећава своме посинку да ће он гледати да му придобије Златију. Четврти је чнн једна млатњава, ломљава, пуцњава. Ту се ништа друго не радн, већ се само Србн и Турци јуре преко позорннце, деру се. пуцају н иадају. А како би се и нознао српски комад да није пуцања! Без пуцања н бсз попа нема нн једнога српског комада. Вреди поменути да су у овом комаду многе народне старешнне ионови. (Иисци дабогме знају да су свештеницп игралн знатну улогу у ослобођењу Србије, па су пх што впше пзвелн на позорницу). На крају крајева Мплош осваја Пожаревац, заузевши свнх шест шанчева, Турцп му се предају. и он нх прима на веру. Овај је чнн н једини који би одговарао натпнсу *1»ој на 11ожаревцуи, јер нма и сувише боја на позорнпци. У ивтом чину Мплош нрнма пожаревачке Турке, неке лепо, нске ружно удииломатска вештина Мнлошева! . н иснраћа их у ТЈулрцју. (’ад се тек нешто оригинално дешава. Пнсци су хтели да разреше ситуацнју, али у место да је завршетак приролан. он је изпшао смешан. 1’адоје н љегов побратнм Ђорђе. пошто су се раннје договорилп да украду Златију, ако је огац лепим не даде, покуша Дело XIX 33