Delo

СРПСКИ НАРОД >' СКОПСКОЈ ЕПАРХИЈИ следно остајућп при жељн да исцрпе све што им остаје да бн могли битн задовољени, али п да остану у духовној вези с Патријаршнјом. Непосредио после оваког држања и Ррка и Турака, пронесе се по Скопљу глас (25. маја) да првн људи нз Епархије, који су од смрти Методијеве, по готову, непрестано бавили се у Скопљу, заузети народним пословима, иамеравају вратити се у народ, до ситница га обавеститп о држању и Патријаршије и Турака, и да би народу створили могућност избећи даље вероломство оиог који треба да му буде најнесебичнији бранилац, да су намерни упутити и прекннуги сваку везу с Патријаршијом, и тражити спаса у уннји с римском црквом. 0 овом је претставнике Србије и Русије у Скопљу прво пзвестио један српски свештеник дубоке старости: грцајући н гушећи се од плача. За њим су дошла трп човека прва у Епархији по положају свому. Њихова представка. — причали су ми људи који су имали жалост слушатн их — чпннла је страховити утисак. Жучни , јер љутп дуго скупљаном срцбом; узбуђени јер решени кидати толико столетне везе; не бирајући речи, и ако су с консулима говорили, јер убеђени у оскуднцу вршења дужности ако не лично њихову а оио држава које су представљали, онп пм пзјаве да после свега оног што се дотле с њима десило, нарочнто у скопаљском питању оии не могу ни да назру да ће пм кад год синути бољи дани. Нарочите прекоре упуте рускоме преставнику за Русију, која, рекли су му, само да је хтела могла је бар на чистину извести народни захтев, а не довести ствар дотле да њен нредставник у Сконљу гледа како у скоиаљскому конаку толико хиљада Срба немају свог заступника. „Овде се чује, пнсано је из Скопља у то доба, да су ови људи предали и мемоар, у којему су изнели своје тужбе. У њему је могло бити казано само оно што ми сви овде осећамо. Њпхова представка је последица посматрања прилика ових последњих година, које се нису могле отети оку ни самог простог народа. Она има за собом нскуство мучно црпано у питању српских школа у опште; пнтању владичанском , пптању Св. Спаса, питању кумановске цркве, опште неснгурностп у којој смо итд. итд. Народу је било познато, јер је и читао и слушао да је Србија у одношајима с Турском не може