Delo

Д Е .1 О бптн бољим, п онда, кад је, и ако је прост , онекпвао отуда помоћи у борбп коју водп, гледао је да је турска власт протпву њега у борбп му с Грцима онда рсад Грчка ратује с Турском: да она Грке увек бранп чак и кад је он у праву, и да кажњава његове прве људе који су се бунили баш противу турских одметника. Онда кад су из Бугарске прелазиле овамо чете да дпжу буну, а кад се у овд. Бугараша налазило оружје спремљено за бупу, народ наш гледао је п то да се Бугарпма дају владике; у тренутку кад мн чекамо да нам овде доЈје наш владнка од нас Турцн одузимају цркву у Куманову и дају је Бугарашима. И онда прпродно је што су тако дуго скупљанн гнев п озбиљна брига о народној будућности морали да нзбију у представци при којој нису бнле бпране речп." „Несрећан је наш положај. Док један део нашег народа тежи да стресе једно зло са себе, дотле други срља V њ бежећи из онога у кому је. Наш консул имао је муке одвратити ове људе од намереног корака. Упућивао пх је на стрпљење и истрајност , — све што је могао чннити. У нпзу многих разлога које је употребио, говорпо им је о одмоћп коју бп онп својим поступком учинили својој браћи у Босни II Херцеговини, чпје су жалбе у те дане заузпмале пажњу свега Српства. Помињао им је судбину која бп постигла п њпх, и цело Српство ако би пошли овим путем , предочавајући им борбу Срба православних противу латинштине у Аустрији. Говорпо имје о архимандриту Самуплу Јаковљевићу и друговима овога из Србнјпне депутације из 1820 год. која је, поред другог, тражила оно што и садашње наше изасланство у I ^ариграду, п поредио им случајности оног доба с данашњим: онда Грчка буна, а Хафз паша у Србији; данас грчко-турски рат, а Хаф’з паша ут Скопљу. Износио им пред очи тешка страдања тих људи, у опасна времена права народа српског ,,ходатајствујући“. Они су луделн и умирали у затвору, паје ( рбија данас Краљевина н стожер Српства, упозоривао нх да п Гурска и Јевропа имају даиас много већу бригу од оне која < чрбе мори п с којима п Србија мора да рачуна; износио пм I ]ј ,ку као углед за последице пренагљеиостп н непромишљености н т. д. И, слушао сам да су овп људи ово све ра-