Delo

СРПСКИ НАРОД У СКОПСКОЈ ЕПАРХИЈИ зумели, одобрили и иа кратко време одлозкилн своју намеру. Али су ипак после свега поставили можда потпуно умесно питање: „а за што у таким приликама не губе Грцп и 1уугари, него, на протпв, добијају; шта више од нас се одузима да се њима пружп“.... Већ се приближујем крају. Дуга непреломност Срба у отнору противу Грка владике морала је утпцати на оне у чијим је рукама било решење тога пнтања. То су Грцп и — Турци. Могућност пак тегоба, које би се нстакле ако би се Срби обратилп Рпму утицала је на — Русију. И једно и друго давало је снаге Србијп п њеном прегнућу. У брзо после овог, почну стизати из Цариг])ада веселпјп гласови. Ако онп баш нису тврднлп да ће српски захтев бнтн потпуно задовољен, казивали су да ће народ добитп оио што се у тадашњпм нрилпкама могло добпти. Народ се тим задовољпо бесумње више него лн онп који су били даље од њега да би му могли љуцки познати интимне жеље. Он нпје хтео Грка за митрополита, а тражио је да му легалнп стожер буде Србин. У другој половпни Јуна Герман добије позив да се вратп у Цариград. Он из Скопља отпутује 28. јуна , понев собом сву заоставштпну Методијеву. ЈВу му је валија предао по заповести, рече од Великог Везпра, а народ је то допустпо јер су му овако поручили његови нзасланицп нз Царпграда. И Ннћнфора је Патријарх позвао кад п Германа. Онје с овим заједно отпутовао.1) Најзад је дошао давно нзгледанн тренутак: 30. августа 1897. године стигне глас у Скопље да је тог дана Синод пзабрао архимандрита Фирмилијана за архимандрпта Скопаљске ]) Њега је Патријаршиски Суд огласио ио том за крива са држања му у ско' иаљским догађајима и осудио га на шестомесечно нрогонство на острво Патмос. ПићиФору је сва кривица била што се солидарисао с народом, што му је прилпчило према иоложају који је имао и поверењу које му је народ указао. Нотребно је казагп да се и према њему у овој прилици Патријаршија показала вероломна.