Delo

330 Д Е Л О стојанство чинећп неприлике његовој жени тиме: што је брпжљнво. нзкључивала пз разговора. То му је неко досто.јанство, којнм се кочоперп високородно женско нлемство у Британији. Брдо је занимљиво фидосоФпрање склоиу посетиоду тржишта људских таштина мотрити: како се тај вншп женски свет понаша према нпжем суполу својем. Та гозба, при којој је Ђорђе толики силан новад истрошпо, била је наЈтуробнија забава, коју је Амалија имала у својем меденом месецу. Она је писала мамн па дуго и на шнроко: и како јој гроФпца Берикрес ннје хтела одговарати, кад јој се обратила; и како је Ледп Бланша фиксирала кроз доглед, и како се капетан Добеп жив изео због њпховога понашања, и како је старн господин, кад се устајало од стола, тражпо да впдп рачун п рекао: да је ручак био до зла бога рђав и папрено скуп. Алн п ако је Амалија све то испрпчала, п описала грубо понашање својих гостију, п своју кубуру са њима, опет је г-ђа Седлејева нливала у радостн и само причала о прнјатељпди своје Еме, грофиди Берикрес, да је већ морало допреги то и до ушпју старога Озберна у Сптну, како му се син дружп све са првнм бољарима и бољаркама. Они, којн познају сад лајтнант ђенерала Сер Ђорђа ТуФто, Витеза Ордена Бање, а којп га впђају, што могу у ко.је хоће доба леиога дана, како се ватирен п утегнут у корсет гпга на својнм танким, рахнтпчним иогама у гласираним чизмама ннз Пелмел, како пиљи у свака кола у нарку, пли како јаше на глатко истпмареном ђогату, они који познају овога садањсга Сер Ђорђа ТуФТО, мучно да би у њему познали смелога ОФицира са Пиринеја и Ватерлоа. У њега је сада густа, гргурава коса п црне обрве п мрко рнђи брцп, а годнне 1815-те био је илавушан п ћелав. Кад му је било око седамдесете (сад му је око осамдесет) његова коса, саевнм ретка и обелела, наједаред погушћа, иодрни и згргура се, а брковн и обрве обрету се у садањој боји. Зли би језиди хтели, да су му груди све у самој ватн, а, како нема да му коса порасте, да је власуља. Тома ТуФто, са чијим се одем он за навек завадио пре неколико година, вели: да је у зеленом салону мадмоазел Џези, глумпца нз Франдуског позоришта, почупала његовом деди косу. Али је Тома, свн већ знају прзнида п љубоморан; а са нашом ирпповетком нема ђенералова власуља пишта, као ветар с опаклијом. Једнога дана, кад је неколпдина нашнх познаника пз — тог батаљона шетала по дветном тргу у Брислу, пошто су иоходнли општннску кућу у Брпслу, за коју г-ђа 0’ Дауд рече: да није ни пренесена кућп њеиога ода у Глпнмалони, дојаха један вишп официр на пијацу, сјашп, зађе но двећу, и изабра најленшу киту, што је ту била. Ту лепу кпту увише у хартију, ОФицир појаха, а завој даде својему сензу, који клибећи се одјаха за својнм старијим, а овај онет оде врло поноспто и задовољно. Да впдите што .је двеће у Глннмалони — приметн г-ђа 0’ Даудова. — У мојега је оца три скотска градинара п девет иомоћника. Наша је стаклена градина читав акар велика, а ананаса, кад му је време, пма