Delo

336 Д Е Л О То је рекао Ђорђе показујући сво.је беде зубе и упредав још једном скоје напомађепе бркове. — Тп нисн светски новек, Добене. Погледај је, веру му, сада, она о ђенералу није нп једне прословпла. Погле само како се оп смеје! Ала су у ње плећа! А што тп Ема ниси набавила каку киту двећа ? Свака овде држи по киту двећа. — Јес, јес, а игго јој ви нпсте купили ? — рече г-ђа 0’Даудова, II Амалија и Добен захвалише јој за такву реч на својем месту. Али на том п оста. Амалија се просто нзгубила од Ревекинога номоднога разговора и триумФа. Чак и 0’Даудова ућута и стукну пред сјајном Ревекином појавом, н тешко да .је рекла још коју о њеном Глинмалони целе те вечерп. — Кад мислнш ти раскрштавати са том нроклетом коцком, је лн Ђорђе ? Та чптав је век од како ми то обећаваш ? — рекао је капетан Добен Ђорђу неколико дана после ове оперске вечери. — А кад ти опет намераваш ирестати са тим поповањем ? — одговорио му други. — Шта се то којега ђавола тебе тиче ? Ми пграмо на мало. Прошле сам ноћи ја добио. Ваљда нећеш мпслнтп дајеКроле непоштен у картама ? Кад се поштено пгра на крају године колико добио толпко пзгубно. — Али ја мпслпм да он неће моћи да псплати, кад губи — рече му Добеи. Али му је п ова ономена прошла трагом својих друга. Озберн п Кроле друговали су п даље. Ђенерал ТуФто Је скоро из дана у дан обедовао ван куће. Ђорђс је био увек особито прнман у собама, у којпма су становалп ађутант п његова жена (а које су биле уза саме ђенералове). Амалија се пекако тако понашала кад је са Ђорђем први пут иоходпла Кролеа и његову жепу, да се готово дотерало врло близу до њнхове прве свађе: Ђорђе је корео њу што она очпгледпо нерадо тамо иде и што се онако охоло понаша према г ђи Кролеовој, својој старој прпјатељицп. Амалија вије на то нн једне речп рекла, али од мужевљевога погледања и Ревекннога испптивачкога мотрења дође јој п нелагодније п теже, него н о нрвој посетн. Разуме се да се Ревека учпнила двојпном веселијом, и није хтела нн чути што о хладноћп своје ирпјатељпце. Мпслим да се Ема већ стала гордити од онога доба, кад јој очево име изашло у. . откад је г. Седле иострадао — милостиво је ублажила овом другом прву реченицу, ради Ђорђевога уха. Частн ми, мислила сам да је то нека славазаменс, кадјеоноу Брајгону ревповала на мене. Сад мислим да је једп и то што Роден нјаса ђенералом овако жпвпмо. На шта, како бн могли са нашом платом н н пзлл.нггп на крај кад ие бп било пријатеља да нам у нздацнма помоту. Мпслите лн вн да у Родена нема довољно снаге за одбрану моје части ! Алн ја Емн много, веома много дугујсм речс г-ђа Родеиа Кроле.