Delo

348 Д Е Л О силе претити опасност. Такав иак поредак у међународној заједници не може се заводити, ако се не отпочне са применом његовом на односе који ностоје, ако се према нринцинима. који се неопходно морају поставити у темељ новом међународном поретку, не расправе спорови који већ данас* стоје, не исправе неиравде које је насиље утврдило, које се само путем силе одржавају и којима нити сме, нити може бити онстанка, ако сили не буде витпе места у међународној заједници. Главни је узрок ратовима који су се водили у иоследње време, исто као и ратовима који стоје на хоризонту јевронском, у тежњама једних држава да своју територију државну повећају на рачун других држава, да присвоје себи један део тсђе државне територије, или што један саставни део извесне државе тежи, да се издвоји из државне заједнице у којој се налази, на да створи нову, засебну, независну државу. Такве тежње не могу се у опште, одсеком, ни одобрити ни осудити. Оне могу у појединим случајевима бити сасвим основане, оиравдане и поклапати се у пуној мери са интересима цивилизације и целокунне међународне заједнице. У другим пак случајевима основаност и оправданост је њихова сумњива, или чак неоснованост и неоправданост њихова, њихов штетан антикултуран карактер могу бити очевидни. За оцену таквих тежања треба утврдити један општи критеријум, према коме би се оне морале расправљати, кад се и ако се једном буде хтело изменити данатпње стање, у коме о томе решавају иресудно и у последњем реду већи. бољи, боље оружани и боље вођени батаљони. Најиоузданији нак и свакако једини критеријум зато, који одговара општим правним појмовима у модерним цивилизованим друпггвима, то је воља људи који су настањени на дотичној територији о чијој судбини има да се решава. ГТа томе дакле основу, упоредо са мерама које би се предузеле у циљу разоружавања, имало би се утврдити пре свега као онште, основно правило, у међународном праву: да ниједна држава пе може присвојити себи територију друге др-