Delo

о РАЗОРУжаљу 34!» жаве, чак и ако би ова дала на то свој пристанак (што Ке обично бити случај само услед неодољиве принуде) док на то не даде пристанка исказаног слободним гласањем, извршеним под међународним надзором, већина становништва саме те територије, која има бити иредмет анексије. У истоме духу и на основу истога нринцина. са ограничењима која иотичу из географских прилика, као и из историјских традиција п економских интереса који са њима стоје у тесној вези, имала би се расправљати и питања о тежњи појединих еаетавних делова једне државе, да се еманцппују и створе себи нову самосталну државу.1) И кад би се ова тачка утврдила за будућност, кад бн се њезина примена и процедура јасно регулисале, кад би се снага н ауторитет целокунне међународне заједнице заложили за то, да се она поштује и заштити од сваког насилничког прекршаја: онда би ваљало на основу њих расправити сиорна питања која данас стоје н ради којих се Европа наоружала до зуба па се још п данас ненрекидно оружа, питање АлсасЛоренско и питање Балканско. Формула за разоружање после тога, на тако заснованом међународном норетку, нашла би тако рећи саму себе! Томе, међутим данас још није време. Док такве идеје не сазру као да ће требати да се земља наше старе Европе још једном, н то сад обилније можда но икада до сад, натопи људском крвљу. II зато ће. ма колико искрена и чврста била добра воља цара Николе II. ма колико био силан и неоспоран ауторитет његове речи, рад петроградске конФеренције, која ’) Смисао је тих отраничења у томе, да се не може оставити ираво издвајања скаком ма и најсићушнијем делу једне државе, који нити чини за се какг.у геограФску засебност која се може издвојити без осетних штета за целину, нити је икад жимео засебнпм животом државним. Исто тако и мањине, које су се унеле у органпзам туђински, измешале се и изукрштале са већином, одређене су да се нретопе у већину са којом живе у заједнвци. Тежње за еманципацијом или су тада прнвремене и потичу из погрешно схваћених интереса, или воде своје порекло из неоснованих претенсија које потичу из разних злоупотреба или из окуражавања сродних елемената из туђине. Такве би н. нр. биле тежње румунскога насељења у Србији, или немачких колонија у Ердељу, илн Цинцара у Маћедонији. Такав карактер носе и велико-немачке тежње Немаца у Чешкој, док се исто не може рећи за ис-те такве тежње Немаца у Штајерској.