Delo

СВЕ ПРОЛАЗИ (лЕБРЕХТ ДРЕВЕс) Селице се птице већ ка југу крећу И облачно небо над птумом се бури; Видиш, мила, како брзо пада лишће, Видиш, мила, како све се крају жури! Тек што премалеће измамило цвеће, Тек итто ружа мајска свом лепотом сину, Тек птто љубав плану оним светим жаром, Већ опада лишће, и све веће мину ! II љубав и јади, блаженство и боли Ништа друго није: кратак санак само. И на крај живота шта остаје јоште ? Уздах одговара, ми нитпта не знамо. Пгтак, где су руже мирисаве свеле Већ другога лета нове руже стоје, II на маховини мог и твога гроба Грли се и љуби заљубљено двоје. . Д. /\ЛИЈА<ЛК0ВИЉ