Delo

*11Ј 1Ш111ЈШ Гуспоменк II РЕФЛЕКСИЈЕ О СРПСКОМ ИОКРЕТУ г. 1848. III ( ОВРШЕТАК I Прелазећи на словенске народе и њихово држање у покрету г. 1848. ја се сусрећем с једном изреком нашега д-ра Драг. Павловића у његовој већ наведеној интересној дисертацији о револуцији у Угарској; пошто је у крупним цртама сасвим правилно изнео. шта су радили и за чим су тежили аустријски Немци и Маџари, он вели о Словенима: „Сасма друге мисли владаху Словенима па отуда и сасма другаче држање њихово у нокрету 1848 г. Словени не ирихватипте либералне идеје. слободу и права индивидуе онако жарко као националну идеју.“ А већ и пре тога казао је писац у истој расправи како се „у преврату г. 1848. јасно опажало заједничко и резервисано држање Словена, и да су они не без великога устезања отварали врата новим либералним идејама заиада.“ Из тих напомена нашега историка свакојако провирује утицај оне мало час помепуте вешто протуране и распрострањене фабуле о маџарском и немачком либерализму, а словенском уском и тесногрудом национализму. Др. Павловић, истнна, у даљем току свога разлагања брани Словене од ирекора реакционарства, који су им пришивали противници, али се тек нпак. у евојим горњим напоменама, није могао сасвим отети