Delo

ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА утицају онога правца у историјској оцени аустријске револуције, који у тако иретежној мери влада у спиеима и јанном мишљењу. II доисга је зав])шни табло у аустријекој револуционој драми иоказивао Словене као помоћнике и савезнпке нобедоносне реакције а Маџаре као витешке браниоце слободе, као мученике, који гину и издишу под ударцима реакционарских џелата. Али кад хоће да се суди о личностима (било појединачким било колективним), које играју улогу у некој драми, онде се оцењивач не може ограничавати само на последњи акат, него мора наједнако узети у обзир све Фазе у развићу драмске радње: експозицију, заилет и свршетак. Да ли су збиља словенски народи у Аустрији билп мање одушевљени за либералне идеје, него што су то били Маџари и ГГемци? Моје је уверење да нису и да им се према томе чини неправда, кад се то тврди. Ја сам то уверење поцрпао из доказаних Факата, од којих ћу неке у кратко додирнути. Кад говоримо о словенским народностима у Аустрији, онда се на ирвом месту истичу три словенска нлеменакоја су међу свим словенским народностима играла највиднпју улогу у иокрету г. 1848, а то су били Чеси, Хрвати и Срби. По културном развићу мора се чешком народу признати првенство и збиља се одмах иосле Маџара у њих прво јавио јачи реФ.лекс иариских Фебруарских догађаја и иокрета. који је избио у суседним немачким земљама. Отпоче међу Чесима врење и жива агитација и ту је баш карактеристично што иницијатива за покрет није долазила од чувених старијих носилаца и представника литературе, од ШаФарика, Палацког и т. д. него се она зачела у нижим грађанским круговима и у млађој генерацији: ти су иницијатори неуморно и живо радили на томе. да се чешком елементу извојују концесије у социјалној и политичкој области, то беше национални део њиховога програма, „али су они у исто време били одсудни пристаоци демократских начела и показивали велику наклоност радикалним теоријама Француских писаца” као што сведочи Спрингер. У тпм је круговима подстакнут и спремљен мартовски покрет у Прагу; н чешка је престоница имала свој велики народни збор. своју петицију у толико и толико