Delo

ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА 355 ложају, него Срби, јер су жунаније, које су састанљале краљевине Хрватску и Славонију, биле насељене безмало чисти.м словенским (хрватским и српским) народом. имале своју широку административну самоуправу и сва автономна права исто као и угарске жупаније, а најглавније је што су Хрвати имали свој земаљски сабор, као центар своје засебне политичке организације и имали свога бана као политичко-административног поглавара. Према томе X! >вати су имали оне нсте уставне институције, које и Маџари, имали исту самоуправну школу за политичко васпитање и образовање и с тога они нису изостајали иза Маџара у примљивости и доступности за модерне либералне идеје, како су се оне развијале у западним културним државама и политичкој литератури. Исте погодбе. исти резултати. Још пре 1848, године могло се јасно опазити, да истакнути политички људиу Хрватској, као што беху Кукуљевић, Хорват и др. јавно исказују п уносе у свој програм све оне захтеве, које је насвојој застави написала либерална струја и онозицијау Пожуну и Пешти. А кад је г. 1848. настало врење међу народима аустријским, које је на разним крајевима и тачкама избило на новршину у живим и озбиљним нокретима, онда су Хрвати међу ирвима у својој ирестоници сазвали велики народни збор на дан 13. марта и на томе су збору изнели своје жеље онако исто као и Маџари на своме нештанском народном збору: те су жеље Формулисане у 30 тачака и кад прочитамо те тачке ми ћемо у њима наћи на д.таку све оне слободоумно-демократске идеје и захтеве , који се налазе у већ напред поменутих 12 тачака пештанског народног збора: ту је одговорно министарство „чланови кога би били угодни народу и одликовали се духом слободе и наареткаи ') ту вам је слобода штампе, збора и договора, вере и школе , равноправност свих грађана пред законом и пред судом , јавност суђења и установљење гхороте, укидање свих Феудалних веза п односа међу сељацима и спахијама , представништво целога народа у сабору, који ће се састајати сваке године наизменце у Загребу, Осеку, Задру и на Ријеци; затим долази такође и Ц Ни.г. Поаов, Србија и Русија. св. 4 стр. 237.