Delo

356 Д Е л о све остало као: да се уведе народна гарда, даутроједној краљевини буде само домаћа војска, а никакве стране трупе, да се сва војска заклиње на, верност уставу, краљу и слободи свих иародности аустријских, да се подједнако плаћа данак и да га плаћају сви без разлике, да се установи народна банка и т. д. Па није изостао ни захтев да се помилују политички кривци, све тачно онако , као у пештанским захтевима. Ваља и то имати на уму , да загрепски збор формулишући своје захтеве није просто нреписао оно, што су Маџари тражили. није био копија пештанског збора , него је он то све изнео снонтано и самостално, по властитој инспирацији , јер је он случајно одржан два дана раније него збор у Пешти. II зар либерализам хрватског збора није био ширих груди и ширега погледа, кад је тражио да се војска заклиње на верносг не само посебном уетаву угарско-хрватском, него и слободи свих народности аустријских, док су Маџари у исто доба тражилп, да уједињена1) немачка империја у се претопи словенска племена у западној половини монархи је V А сад да пређем на угарске Србе. Ја сам већ на пред њим странама ове студије наводио, како су они још у течају прошлога века несумњиво и јасно доказивали своју пробуђену политнчку и уставну свест и како је и сам Будимлија Швикер признао Србима да су они пријатељи и нристаоци уставнпх слобода и да су нове слободоумне идеје, што их је велика француска револуција на крају прошлога века прогласила. имале утицаја и дејства на вође и политичке људе срискога народа. Па кад је тако било још у прошломе веку, онда извесно тај утицај либералних идеја није могао ослабити у данашњем веку општега демократскога покрета и све јачега и живл.ега продирања демократске струје. Ако икоја народност у Аустрнји. то су угарски Срби извесно на првом месту по самој својој националној природи и своме наслеђеном темпе])аменту могли сасвим раме уз раме стајати уз Маџаре као Доб])и спроводницн политичке електрике , која је са запада а нарочито нз Париза пролазила кроз јевроиску политичку ат’) Или управо „ујединити се имајућа“.