Delo

ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА 359 обртна тачка у целоме еиору између Срба и Маџарас’ а после тога одмах каже: „1848 г. је ириродна консеквенца оне сто педесетогодишње борбе. коју смо у прошлој глави скициралн. исти мотиви борбе једне и друге стране, исти аргументи и истп захтеви.“ Ако је та изрека правилна и основана — а ја налазим да јесте — онда она нотире ону ирву о аудијенцији као обртној тачци. Немам овде места да то изближе доказујем. а радо примам сваку дискусију о томе. Мени је овде главно да из тога Факта, што су Срби сад описаним начином отиочели свој рад г. 1848. и што је тај српски иокушај тако ирошао пред сабором и пред Кошутом, изведем потребне закључке. У целој је тој епизоди свака страна остала консеквентно на становишту, које је још пре револуције у претходној стопедесетогодишњој борби заузимала. Напред сам већ наводио. како су Срби још у току 18. века непрестано и упорно тражили и покушавали, да им се њихова крвљу преливена и стечена права узаконе од стране сабора и да тим начином дођу до измирења с маџарским народом; па то су, као што видесмо, его опет поново покушали у самоме иочетку револуционог покрета. Тим су Срби најјасније иоказали, да су поред развите националне свести у исто време прожети и пробуђеним уставним осећањем, да како ваља разумеју и прихватају уставно-либералне идеје, те се прво и нре свега обраћају земаљском сабору, као надлежном законодавном телу, и одговорној влади; а нису одмах потрчали Круни обилазећи сабор и владу. Таквим уставно-коректним поступком Срби су стали уз Маџаре као исто тако одушевљени нристаоци и браниоци нових либералних тековпна. А Маџари ? Они су тако исто остали доследни и верни своме још пре тога стално заузетом становишту и држању; они се стављају у исту надмоћну и охолу позу, говоре с висине, хоће „милостиво“ са Србима и осталим народностима да поделе ново добивена грађанска права п уставне слободе, као да би то могло и друкче бити, кад онп не би били тако милостиво и великодугпно расположени; али кад Срби номену, да они нису само просто једна маса оделигих грађанских индивидуа; него да се они осећају и као чланови једне засебне нације, да имају свој језик и своје на-