Delo

Д Б Л О 360 ционалне интересе, којима траже признања и обезбеђења у оквиру угарског устава и државног организма — кад се то помене, онда Кошут као типски представник и обожавани тумач маџарског мишл.ења одмах нлане, исиадне из концепта и такта и апелује на мач ! Из тога се по моме мишљењу, најбоље може извести, што је Маџарима било и остало драже : да ли либералне идеје , слобода и права индивидуе или нацнонална пдеја; логички и психолошки је основано и доказано. да је човеку вазда драже и скупље оно што ни с ким неће да дели , него оно, што галантно и радо дели с другима. Маџари су кроз уста Кошутова веома милостиво и галантно хтели да поделе са Србима све либералне идеје и тековине, али кад је дошла реч о националној идеји, онда маџарски пророк неће да чује ни за какву деобу, он то задржава само за свој народ, грчевнто стискује то добро и не да га никоме. II сада ја питам, да ли се може с основом казати, да су Маџари националну идеју мање жарко прихватили него Словени и да нм она тобож није била толико прирасла за срце као либералне идеје. с којима су они толико позирали и парадирали ? Очевидно је да је њима на првом месту стајала национална идеја, па тек после су долазиле све остале либералне установе и слободе.1) Сва је разлика између Маџара и Словена само у томе, што је код Маџара национална идеја значила одржање нацноналне иревласти, а код Словена ослобођење од националне превласти. Нека се оцени , које од тога двога више одговара модерним либералним идејама. Морао сам овде покушати да се већ једном разбије и исправи та, као што рекох, толико иротурана и усвајана нредрасуда о Словенима, као да су они неки политички консервативци па чак и реакционари према нанредним и слободоумним Маџарима и Немцима. То сам морао нарочито с тога да покушам, што та предрасуда није остала сасвим без утицаја и на многе То потвр1)ује и Ирањи кад у својој историји вели како су Маџари иовратили Угарској ,,.ча р1асе е1; воп го1е Ое зепИпеПе ауапссе с1е» паИопз Ш)гез“ (истурена предстража сјооодних народа), како Је Угарска приближила се Француској, стала уз н>у „ргс1е а сошђаШге ропа 1а паИопаШс, 1а ШзеИе, е! 1а јизПсеи. Дакле националност стоји на нрвом месту !