Delo

ПОСЛК ИЕДКОЕТ 1’ОДИНА 465 сам без одобрења угарског министарства и иротивно жељи двора сазвао у Загреб. У свим актима и изјавама Бан још никако не одбацује мисао старинске везе с Д гарском и истиче потребу да се та веза обновн на основи једнакости, слободе и братетва: но ако би Маџари хтели и даље да буду угњетачи. онда нека знају. да још једнако важе речи јуначкога Бана Ердедија: ге§ттт гео-по поп ргаезегПзИ: 1ео-е8 и да ће Хрвати и Срби оружјем у руци доказати. да је већ давно прошло време, где је један народ над другим владао. Ту је Јелачић говорио као нредставник и тумач народне воље. II у свим тим његовим изјавама не беше још ни помена о безусловном одржању Аустрнје и оној Палацковој девизи. Хрватски је покрет поникао из чисто националног врела, био израз народне тежње за ослобођењем и са.мооп редел.ењем п кад се састао сабор 5. јуна 1848. он је био одушевљен тежњом за оснивање једне велике самосталне јужно-словенске провинције. која би заузимала према Бечу положај сличан Ј гарској: Спрингер нимало не греши, кад каже, да су у првим месецима револуције пз Беча гледали с нојмљивим неповерењем на све то, што се догађало у Хрватској, јер је доиста сам хрватски сабор при свој мржњи на Маџаре показивао за чудо слабу одушевљеност за јединство аустријске монархије.1 Нил Попов каже о Словенима аустријским: ..Програм Палацкога постао је за њих општи програм... Сви су подједнако држали мисао, да је моћна и самостална ■Аустрија пеопходна за срећу Европе и човечанства п да је то канон иолитике ауетријских Словена. Доцније хрватски бан Јелачић, сударивши се с Маџарима, зановеди те на његовом барјаку извезу ове речи: „кад не би било Аустрије, ми би смо је створили4' ит.д. То тврђење руског историка понављају и нашн историци Јов. Ристић2 *) и др. Павловић, наводећи такође као један од доказа и то, итто је Јелачић дао на застави извести горње речи. Ма да су се та три веома цењена писца сложила у так’) брпп^ег, ор. сВ. II. стр. 469. 2) У својој веома ннтересној н ноучној раснравп: „Србија ц српски нокрет у Угарској 1848 до 49“ 1884 Ваља признати заслугу г. Ристићу, што је он први међу историцима и публицистама у нас у Србији посебице и опширнпје с пуним познаваљем ствари оценио значење срп. покрета од г. 1848. и улогу Србије у томе покрету.