Delo

Д Е Л О 464 1848. морао добити само још живљи и потенцован облик. Давно се већ Маџари п Хрвати нису могли сложити у схватању државно-правног односа између Угарске и Хрватске, пошто су Маџари Хрватску и Славонију сматрали вазда само као раг!ез ас!пехае, које имају извесну меру унутарње самоунраве, али у законодавном и политичком ногледу иотпуно зависе од угарског сабора, а Хрвати су напротив сматрали краљевине Хрватску и Славонију као ге^па зосЈа. које стоје скоро равноправно уз Угарску у Федератпвној вези. У томе све жешћем спору, који је све више са чисто државно-правног земљишта одмицао и добивао национални карактер, Хрвати су већ давно изгубили вољу и расноложење за тешњи а потчињени сдное с Угарском и чекали згодан тренутак, да тај однос обнове на основи слободе и једнакости или да га сасвим раскину. Тај је тренутак настао г. 1848. Гајев Илиризам беше већ пре тога нарочито од г. 1844. напустио свој фантастички, сањалички карактер и добио ирактички политичкинационални облик тако, да је у Хрватској „илпрска“ странка значила организовану националну странку, која је на политичком терену стала у борбу с маџаронском странком, која се највише рекрутовала из сељачког нлемства — Туроиољаца. У скоро је народна странка обладала и г. 1848. она беше господар ситуације; она је поставила народни одбор, који је фактички владао у земљи и изабрао пуковника Јелачића за бана. У Бечу потврднше Јелачићев избор и тиме се појави на позорници јужно-словенског покрета један човек, који је био одређен да у даљем развоју догађаја најиресудније утиче на поступне метаморфозе у карактеру и ци.љевима тога покрета. У почетку је Јелачић као мудар и увиђаван човек веома добро видео, да се он мора наслањати на народну „илирску“ странку, да мора излазити на среду као одлучни вођа и представник чисто националне политике без икакве династичкидворскс примесе; и он је с великом умешношћу ту улогу играо те тиме задобио поверење и популарност у земљи: то му је требало за његове доцније планове. Ја нећу овде цитирати његову врло значајну прокламацију народу хрватском п српском н његов говор при отварању сабора, којега је он