Delo

476 Д Е Л О тј. за тражење пужева, црва и ипсектских ларава, шго пм служе за 4 псхрапу. Речнп рак у осталом није искл>учнво месојед. Он узпма и биљке богате кречем, као детеливу п грашак ; а чак једе п свој сопственн самар — да не би ништа изгубио од своје драгоцене кречне хране када врши свлачење. На нротив, п ма да се је о томе говорнло, он никад не једе труло месо. Одеране жабе н свеже рнбе веома су добрп мамци. да га примаме. У току лета, речнн рак мења свој самар впше пута : 7 плп 8 пута прве годппеЈ 5 пли 6 пута друге године ; само два пута треће године. За свлачења речни рак милп тегобно; некоднцина цх тада чак н угпну. Свакп речни рак има једну чкаљу; у коју се новуче, чим се нриближе прве хладноће; алн у њој не заспп знмским сном, као неке жпвотиње, што преспављују зиму. Главни непријатељн речног рака јесу: чапља, рода, велнке рибе, лнснце, а и псп Ботаника Колико воде троши лрвеће? — Немачкн нрнродњак Ноћпе1 иснптнвао је упоредо колика је потрошња воде у разнпх врста дрвећа? — Ево резултата његових оригиналннх радова: На 100 грама лишћабила би потрошња воде: 85 гр. кодјасена (Егахшив), 75 гр , код букве, 60 гр. код јавора (Асег), док бп бпла само 11 гр. у бора (Ртиз) и 10 гр. у јеле. Ова иотрошња у осталом у толико је обилнија, у колнко дрвећу стоји на расположењу већа колпчнна воде. За време кпшовнтнх годпна дрвеће узима впше воде, него за време сушннх. Регулаторно дејство шума могло бн се о овоме цпФрама обележпти овако: 1 хектар шуме од стогодншњих букава ансорбовао би, сваког дана, од прилике 25.000—30.000 литара воде; ово одговара висинп кпшног талога 2,.—3 шш., на дан, нли 10 см., на месец. Геологија 10. новембра ов. год. имало је Српско Геолошко Друштво свој НХУ збор, на којем је ово рађено: 1. .Ј. М. Жујовнћ подноси друштву на преглед нове свеске часописа Петроградског Геолошког Комптета н Петроградског Јестаственпчког Друштва, Енглеског Геолошког Друштва, Француског Геолошког