Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 477 Друштва и Бечког Геолошког Завода: обраћа иажњу на нове брошуре, које .је Геолошки Завод Велике Школе добно иа поклон од писада им: „Нрилог познавању ФораминиФера из II медитеранских слојева у Србији“ од проФ. II. С. Павловић а, чВаз КЗа-бгећи^е иш! веше ећегааћ&е Уегк1е!зсћеги觓 ОД нрОФ. Д-ра Л. Ц в и ј И ћ а, „В1е Уе^еГаБопзкштаБоиеп Оз1зегМепз^од д-ра Л. Адамовнћа, ,Черти из ПалегеограФилта на Бглгариа“ од проФ. Г. Златарскога; нриказује Мразекова проматрања на рекама у Влашкој („Одекргаз гетапјиеб зиг 1ез соигз (1ез п\аегез еи Уа1асћ1е“), из којих се види, да су долине влашких река, бар у равницама; чисто ерозивне а не и тектонске (као што се пређе мислило), да су издубљене мпого снажинјим рекама но шго су данашње, и да у доњем току својем скрећу на југоисток (а не пду право к Дунаву) услед нагиба делог земљишта у том правцу, који је назначен н дунавском раселппом, у источном правцу све замашнијом, и самим размештајем Формација у влашкој равници ; додаје затим, да је Мразек у истој студијп навео доказе, како је глечера било негда и на јужним Карнатима, у лзворшдту Лотре (главне нритоке Олтине) ; најзад обраћа иажњу иа КраФтову студију ,о старости ерупције гранита иа Чима-Дастп у Тнролу“, за који је С н с тврдио, да је карбонске старости, М о ј с и с овнћ да је пермске, Б р е г е р — тријаске, а С а л о м о н — кретацејске или палеогенске : наласком комадића шкриљаца (метаморфпсанпх услед ерупције) у веруканским конгломератима, К р а ф т доказује, да се ерупција морала десити пре пермске периоде (када управо, не може се знатн док се не докучи старост метаФормисаних шкриљаца, у које се грапит утиснуо). 2. С в е т. II. С т е в а н о в и ћ реФерише о раду „8иг 1ез ргобиКз4е бесотрозШоп 4ез ругКез (1и ћазз1п 4е Рапз, 4е Кахоз е! (1е 8изак!“ ОД А. Л а кр о а (Ви11. <1е 1а 8ос. Каиф. с!е Мтега1о§Је, С XX, Л1* 8, 1897.) Промењпвање п и р п та може бити двојако : хепатично (кад су нзложени поступној окспдацији, мењајући се од центра к пернФеријн, у л и м о н н т или х е м а т и т) н салинско (кад су пзложени јакој оксидацији, дајући као продукте м е л а н т е р и т и с у м и о р н у к ис е л п н у). Секундарни продукти су двојаки : н е п о с р е д н н и п ос р е д и и. У непосредпе спада : г и п с (којн постаје дејствовањсм сумпорпе киселине на креду н кречњак у рудној жиди), вепстерит (сулФат алумнније, дејством сумпорне кпселине на глину), халотрих и т (сулФат гвожђа и алуминија, дејством сумпорне кпселпне и мелантерита на рудну жицу) и с п д е р и т (карбонат гвожђа, дејством мелантерита на кречњак у жици). У посредне секундарне продукте спада: к оп и п а п т (сулФат гвожђа, постаје оксидацијом мелантерита) и а п а т ел и т, (базпчан сулФат гвожђа, постаје утпцајем коиипаита на кречњаке). 3. С в е т. П. С т е в а и о в и ћ реФерише о расправи ,8о(1аћо(1еп т ТЈп^агп* од Р. ТгеЧг-а (Гб1сНат Коз1еиу, 38. св., 1898). — Постаиак соде Дело XX 31