Delo

НАУЧНА ХГОНПКА 479 5. Св ет II. Ст е в а н о в н ћ нздаже резултате евојих хемнјских анализа иеколиких српскпх минерала, које је извршио у државној хемијској лабораторији, и то: миметезита пз Баба, аугита пз Кривеља н Станичења, пикросмина из Бањске Клнсуре па Копаонику и Ражане (ужички округ), „амФибола* исиод Стола п с Букова, амФибола с талком из Сурдулице и ортокласа пз места званог Бајина Башта у Мајдану пснод Рудника. 6. Д. Антула саопштава анализе рударског инжињера Мих. Благојевића, које је у последње време извршио у лабораторији рударског одељења у погледу на злато: а) цинабарита, којн је засад само на секундарном лежишту, у облику круиног песка, нађен у потоку Кортару, б) галеннта из реке Честобродице, иритоке Пекове, у Звнжду, в). пирита из Глоговице у Крајини. Коргарски цинабаритски иесак садржи све внше злата што је сптнији; анализе трију разних проба показаде су 99, 114 и 1050 гр. злата у тонп материјала. Честобродички галенпт садржп знатне колнчине сребра п злата, и ове колпчине варирају; анализе трпју прпмерака показале су, да на тону руде долазн 44 гр. сребра а 24 гр. злата (прва проба), кашго 60 гр. сребра а 268 гр. злата (другн примерак), или 120 гр. злата а прилично сребра (трећи примерак). Глоговачки пирит, којн је Благојевић аналисао, има око 88 гр. злата у тони. 7. Сава У р о ш е в и ћ приказује збирку цинабарита с м ет а л н о м ж и в о м нз Б а р а (срез гружански, округ крагујевачки). Ово су нове локалностн за жпвине руде у Србији. Прве примерке нз овог места донео је за мпнералошки кабинет II. С. Навловнћ, за тпм је Урошеви ћ одлазно на терен п прикупио већу збирку. Место на којем ее налази овај цинабарит зове се К о в и љ а ч а. Терен је састављен од сло.јева кречњака, кречњачкпх конгломерата н бречија, глпновптнх и пе сковнтнх шкриљаца и цешчара. У потоцима, који иросецају овај терен, налазе се већи или мањп валуци од р о ж н а ц а, и ови су валуци прожманп цинабаритом, који је кашто прикупљеп у повеће хомогене масе. Има примерака, као иеснпца великих, од чистог цинабарита. Кад се разбију овп рожни валуци, налази се у шупљннама њиховим м е та л н а ж и в а. Интересно је, да се и поред ових живиних руда често налази а в алпт. Адн су све ове руде на секундарном лежишту, нсто као и велика громада м и к р о г р а н у л п т а, која се овде види ; право - нримарно — рудиште цннабарита, није још позпато. Нстог је мшиљсња н г. Љ. Клерић, који је такође разгледао ово место. 8. Марко Т. У1еко саопштава анализу аргеске воде из Младеновца, која је ту скоро добивена бушењем, на имању браће Атанасије вића, из дубине преко 200 мет. Вода је богата угљеном киселином н има слан укус. Анализом је нађено, да у литру ове воде пма : 1-720 гр. хлора, 0*080 гр. днокспда силиција, 0*0275 гр. окспда гвожђа и алуминија, 0-090