Delo

480 Д Е Л О гр. креча, 00504 гр. магнезије, доста слободне угљене киселине и алкалних бикарбоната (укупно 5‘866 гр. растворених мпнералних материја). Хлор је, дакле, главни саставнп део ове воде, и нрема колпчнни његовој има у једном литру 2-83 гр. соли (ХаС1), а то је готово половина укуине количине растворенпх чврстпх једињења. Остатак је у главном бикарбонат натрија (растворена с о д а). По саставу својем спада ова младеновачка артеска вода у а л к а л н о-м у р н ј а т н е к п се л е в о д е. п од важностн је, да је то прва српска алкално - муријатна вода, која н м а т а к о з н а т н у к о л и ч и н у с о л и, да се у овом погледу може упоредити с најчувенијим водама своје врсте. Велику сличност ноказује она с чувеном лековитом водом из С е л т е р с а, која се код нас у знатним количинама троши. Разуме се, да ће се деФинитивна оцена о овој води моћи дати тек пошто се ближе а н на самом нзвору испита. Географија Површина и гранична линија Црне Горе. Садашни бројеви за величнну Црне Горе јесу 9085 и 9400 км.'2 Први је број нашао Трогнпц п саопштио га у Вг А. Ре1егшапп8 М1 иеПип^еп: Б1е Веуо1кепш§ бег Егбе, VIII; за други се не зна од кога је, али извесно да је п он из Јустус Петрова ГеограФског Завода у Готи. Други број, и ако .је према нашем броју много већи од првога и старији, нпак је код нас унотребљен као прави за величину Црне Горе. Нн први, ма да се доста прпближује нашем, није тачан, јер је Трогниц ово мерење извршио на карти врло малог размера 1:1.500.000. Како је нак н међу самим овим бројевима велика разлика, да се н у напред може у њихну тачност сумњати, п како је од последњег мерења од Трогница изашла много вернија карта Црне Горе 1:75.000, то се у ГеограФСком Заводу Велике Школе указала потреба, да се и за ову сриску земљу иађе број, којп ће верно иредставитп велнчину њену, као што је такав истп у последње време н за Србију нађен. Узрок што и остале српске земљи нису премерене како треба, лежи у немању тачних карата, на којима би се могло то извршптн. Карта, на којој је ово мерење извршено, рађена је у ц. к. војном геограФском институту у Бечу. Она је еамо један део од целокугше карте Аустро-Угарске монархије, и разликује се од ове, што је на њој терен представљен шумеровањсм п изохиисама, док је на карти Аустро-Угарске терен нредстављен шраФама и изохипсама. Ова је карта засада најтачнија, зато је на њој баш и нзвршепо мерење. Пнструменат прп раду био је Отов полни планиметар № 1085. Прс него шго се почне само мерење, треба одредити на свакој секинји, коју хоћемо да измернмо, вредност једне планиметарске једпппце. Ова се пак добија, кад се над размерпиком, који треба да има свака тачна карта илп секција, конструпше врло иравилан квадрат, па се ње-