Delo

494 Д Е Л 0 снраве вао да хоће мало да нахуди та ретроградност у пзлагању, но прегледност је остала недирнута. „Ова расправа заслужује но мо.јему мпшљењу пажњу и добро ће доћи оној сврсн, којој је намењена. Ја бпх је препоручио, да се штампа у Летоинсу и да се наградп по штампаном табаку највећом наградом, која се даје за пзворне радове. У расправи има до душе нешто мало п недовршења, но то ће писац лако допунити. Стилу и језику би се могло баш доста замеритн, но ја се уздам, да ће уредник Летописа заназптп оне силне солецнзме — и сувише су дебели а да би се могли скрити — па ће гледати, да се оно, што је у овој расправн њима казано, каже чисто српски. Толнко матичнн критичар. Пред нама су обе књиге Летописа, у којима је та расирава, и ма да још нпје свршена, хитам да о њој коју речем. У овим двема свескама има по критици донде, гдс говори о „Фгг лину Рћпињићу, Тешану Подруговићу и осталим гусларима овога века заннмљнво и јасно.“ Сваки посао, иа дакле п књижевни, ради се из двеју побуда: или има на уму онћу корист или своју личну. Оној првој је осиава морал, а овој другој материјализам. Какве је нобуде имао писац ове расправе, видеће се из овог чланка. Ко хоће о нечем да нише, мора му ствар битн потнуно јасна н позната; а за расправе ове врсте мора дотични много ПЈТОватн, бити потнуво нознат с литературом свога предмета, коју сме свакако употребитп при писању расправе, али и код најмање ситннце мора ставити извор. Критичар мора још и више нешто да има, но и сам писац. Док писац тражи и налази грађе за свој спис не обзирући се много на вредност, дотле критичар има критнчки да осветли и претресе и најмању ситвицу. Критичар се мора упознати са свима делнма, којима се нисац служио. За случај, да .је писац затајао нзворе, критичар ће бити дужаи. да их изнађе. Не учини ли тако, показао је да није за тај носао дорастао нли је несавестан, а несавестан не сме бити нарочнто Матичип крнтпчар, једно, што тиме Матица долази на ружан глас, а друго што је у иитању лена паграда. Какав је био сада Матичин критичар, вндеће се из овога чланка. Целокупна спстема те расправе је иста као у Кухача у КаЈи ји^окћ ак. паика* књига XXXVIII н даље. 'Гежак н рогобатан стил одаје неука писца, који се иије умео еманцпповати од хрваштине, ма да се трудио, алн наравно не из разлога да му списн буду леиши, но да бн скрно извор. Има ираво г. крптичар кад вели, да је расправа доста опссжна. алн да опа одаје и „лепу студију и ванредан труд свога писца,“ то већ не стоји, јер се свако може уверити, да г. писац пишућн ту расправу нпје морао иматн никакве студнје, а још мање ванредна труда уложити,