Delo

К1Ч1ТИКА II ППНЛИО ГГАФИЈА 493 говори о дипломатској спремн, п о којој је он поред тога, раније писао једну засебну студију. Пптање је го од, великог практичног значаја. Али пз обзпра према закону о штамин, прпнуђеип смо да у њега ие днрамо. Новембра 1898. Ј1р. М 'Б. Миловановик Гусле и Гуслари. Прилог уз културно-историјску расправу „Музичка уметност у Срба“. Написао Владимир КаракашевиК. У „Летонису*" Матице Српске од ове годнне, а у 1 <>5. књпзп, отпочета је расправа под горњим натппсом а настављена у 196. књ. Које што је то предмет, који је мене од увек заннмао, које пак и сама важност његова, која је још већма нотенцирана тим, што је Матица Српска распиеала и награду за те расправе парочито, хоћу о гој расправи коју да речем. Нре но што пређем на саму расправу, ваља мн изнетп суд Матичина критичара, једно, да се видн колико савесности има дотични критичар, а друго да се види смелост иишчева. Критнчарев суд ћемо с тога изнети, игго ће он за базис н иама да служп, а тпме нећемо ни у колико моритп чигаоце, јер је критика врло кратка. У 196. књизп „Летописа0 на стр. 133. налази се под бр. 73. ово: „Члан Јован Грчић подноси оцену на рукопис неиознатог писца „Гусле н гуслари*. „У својој оценн наводи : Сва ова расправа, која је доста опсежна, одаје лепу студнју и ваиредан труд свога иисца, а донекле п сгручњачку спрему и знање му. После кратка увода, у којем у најкрупнијпм потезима истпче мисију гусала н гуслара у нашег народа, говори ппсац најпре о гуслама и гусларима у садашњости и најблнжој прошлостн , оии сује гусле по саставнпм пм деловима до најмање ситиице, ирича о Филипу Вншњићу, Тешану Иодруговнћу и осталим познатим гусларима овог века занимљпво и јасно, износи неколико иодатака о т. зв. гегавачком језику, о језику слепаца у Славонпји п Турској Посавнни, па онда прелази на историју гусала п ту пајпре баца општи поглсд на стручњаке у старих културних народа, спомиње вину Инђана, арФу у Мисираца и осталих старих народа, лутњу и иолубубањ у Арана, лиру п китару у Јелина, па онда говорп о гуслама и гусларнма од косовскс битке амо п долазн до закључка, да су у тој перијоди гуслари усавршили до душе народно песнпштво но не и глазбу н гусле, то је начин певања морао п тада бити речитативан, а размацп онп исти, које и данас употребљавају старији гуслари. Трећи одсек о историји гусала и гуслара обухвата време од сеобе јужних Словена до косовскс битке, а четврти време, кад су јужни Словенп лшвели у својој старој домовннн. Систему целе раДело XX 32