Delo

4Н6 Д Е Л О Сад долазн описивање гусала, што чини н Кухач, па се н ту видп, да је од Кухача узео. Тако велн : „„Преко ове дубине (8сћа11гаит) превучена је добро учпњена јарећа, телећа или зечја кожа“ а Кухач : „Поклоп варјаче (П1е Беске без бсћаПказ^епв) јест од танке стројеве коже овчје нли зечје“. Г. Писац: „Да би глас из дубине боље одјекпвао, угорене су у кожу рупе илн јаснице (8сћа11бсћег) којпх има внше или мање“. Кухач: „... у воју је урезано или ужежено 5 10 онруглих рупнца гласица“. Писац; Из истог разлога је урезана и у дно варјаче једна рупа која има обично облпк крста“. Кухач: ИК тому, да бн олакшали излаз гласова урежу често варјачн у дно рупу — гласицу, која се зове крстом, будући често овакова облика.“ Писац: „Гусле имају на дољњем крају .један плп два кључа (заппњаче) за коју запну по једно или два мала насма црне, коњске струне од прилике тако дебела, као мало дебљп канап плн као д жица у вијолончела.“ Кухач: „На дољњем крају варјаче јест запињача, реннћу налик, око које се омотају струне. Струне које су увнјек од коњскога репа, дебеле су од прилике као струна д у виолончела. Као што се вндн, опис гусала до сптнпца је онакав нсти као у Кухача ; у осталом, то се не да друкче ни замислнти, алн је онда требало рећп, да је опис изведен по Кухачу, а не да изгледа као да их је он сам описао, као што сам и мислпо с почетка, док не нађох у Кухача то псто. Због његова ћутања и критичар се затрчао, те му је у добру страну уписао то, што је гусле опнсао до ситнице. Затим износп у сликама и речи гусле Симе Мнлутиновића, Вука Ст. Караџића и још неких, те их мерп и дужом и попреко, но и ту се угледао на Кухача, јер и Кухач то чпни, само са другим гуслама. За гудало исто тако вели као и Кухач, т. ј. да се прави од шнмшировине и да се црна струна унотребљава. 0 томе како се гуди говори г. писац на стр. 7. а Кухач на стр. 4. Дакле о гуслама и гудалнма рекао је све оно и скоро исто онако, као што и Кухач, осем ако не узмемо да је то нешто ново, што је донео Спминс гусле п т. д, Ну, да је г. иисац зашао и по равном Банату п Бачкој, где су гусле ретке, ипак би доста нашао, п тек да је зашао по осталим српским земљама могао би са сликама нстнх н описима испунити неколико свсзака „Летоииса.* 0 речи гНа и гегавачком разговору, што се нарочито г. критнчару донало, наћн ћемо опет у Кухача на сгр. 48., те ннје било потребно да нас г. ппсац унућујс на Вуков рсчннк (гобоже оп је тамо нашао), кад је тамо већ гдсдао Кухач, а он пз Кухача нросто нреписао.