Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 497 На стр. 19. донео је имена старословенска за гласоред. II Кухач их је доеео, н једина је разлнка та, што нх је Кухач писменнма обелс жио; па(с), 1111(11) зо(а), ге[ке](8-), ду(Г), га(е), ву(<1), он је ставио у поте, што је више труда стало слагаче но њега То, нгго г. писац вели, да ннје чуо назив „слепачке гусле“ издаје га, да се слабо мицао од куће. Хтео Србо да скнне са српских гусала тај „срамотни* жиг, што га је (мисли он) Кухач приденуо; но тај назив је н сувише нашем свету познат, п он га не ће моћи избрисати нп овом опсежном расправом. Кад прочитамо на стр. 21. „Са свнм друкчије стоји ова уметносг на Балканском полуострву,“ мпслио би човек: е, тај је обишао цео Балкан, кад оно, а и то се налази у Кухача на сгр. 7. Да бн колпко толико имао иешто н својега и да би забашурно комиплацпју писао је поједпнцима н распитивао се за гусле п гусларе као: г. г. Ст. Калуђерчићу, Нушићу, Иванићу п т. д. н гле, дознао је од њих ама све исто, што је могао дознатп од Кухача; т. ј. „да нема куће, гдјс нема гусала и гуслара.“ На стр. 22. вели г. писац: „Дође лн какав гост Србину у кућу п почне лн се диван, зацело ће домаћин понудитн госту гусле,“ а Кухач о томе вели: „Народ толи предмннјева умијење гуслања, да пружа госту (бно он и туђпн) одмах, гусле у руке, велећи му, нека запјева уз ње.\ На стр. 25. вели г. ппсац: „У гусле су ударалп и уз њих певалп свп сталежи; пе беше зазорно то чинити нп свештенику, ни калуђеру." Кухач велн: „По Србији, Боспи п Херцеговннн налазим гусле малеие у свакој кући (ове последње речи чешће уиотребљава г. писацк младо и старо, мушко и женско, дапаче и дјеца гуслају; свећенпк и војнпк, по.водјелац, и начелник, хајдук и просјак.“ На истој страни вели г. писац: „Владика Раде је врло лепо п вр.10 радо певао уз гусле.“ Кухач вели па стр. 13... и пјесник „горскога 1>пјенца“ владика Нетровић Његуш је врсни гуслар.“ Од стр. 25. доле па до стр. 27. горе нзрађено је по Медаковићу н по Ненадовићу (оба се та извора цнтнрају у нотн пс лннијом), те нп 1\ нема пичега новога. На стр. 27. још вели пнсац: „Додамо лн овом још н то, да је н кнез Милош радо ударао н певао уз гусле“.. а Кухач на стр. 13. „Казало мн се је, да је врсним гусларом био и старн српски кнез Мнлош...“ Кад је већ п то нз Кухача узео, могао је исто тако узети и ону згодну и лепу примедбу о Милошу. Г. писац на стр. 20. вели: „Уз гусле се и данас мпого пева у Босни, Херцегевннн. Србпји, Црној Гори, у Срему, Далмацнјн и Бугарској а мање у Горњој Крајини, Прнморју а готово нимало у грађанској Хрватској и међу аустрнјским Словенпма (и Кухач радије каже : Сдовен, но Србин), где су гусле уступпле место вијолиниУ