Delo

КРИТИКА II БНБЛИОГРАФИЈА 4!М1 римо Кухачеву расправу, и о томе ћемо наћп вр.10 оиширно. Да би с<* о томе језику шго сазнало, морало се доста путоватп и ио целоме Српству, па би се могла попуннти Кухачева расправа, овако ј<‘ ова раснрава још мања, а и књижевне н исгоријске вредностп још мање. Г. критичар даље вели: „па опда прелази иа исторпју гусала п ту баца најпре општи поглед на стручњаке у старнх културних народа, спомнње випу (г. крптичар је подвукао, јер му је то иарочпто имиоповало) Пиђана, арФу од Мисираца и г. д. 0 томе свему п опширније зацело наћп ћемо онет у Кухача. Све, дакле, баш све, што се нарочито г. кригичару донало и .1601 чега је препоручно расираву за награду, нп.је ипсац изнашао снојим ..ванредним трудом н лепом студијом,* но Је то све нашао гогово у Кухача а негато и код других. А ако то заслужује да се највећом наградом награђује, онда ће сутра доћи неко па ће преппсати нз Кухача „о тамбурамаД нешто мало изменпти, друге песме додати п одвући дебел> награду. Питамо: која је голема невоља гонила писца на овај вратоломан пу гУ Пнтамо г. критичара: зар он није зпао за Кухачеву расираву? Та, ено је и инсац на једно или два места помпње, па је требало да ју је п он отворио и проучпо те бн п ннс од ове невоље иоштедео, н Матнци лену своту поваца — оставио. Нитамо мп г. уреднпка „Летонпса*: хоће ли н даље штамиати ту расправу или ће чекати да се писац п критичар му оправда.ју, а наводе наше побију Р Наше Је мишљење, да би требало обуставити даље штамнање, .јер би ипак брука била мања; ал’ ако се то не уради, то ћемо н даље нратнти ту расправу и свако.ј сптпицп порекло иаћи, ма нас колико труда сталоЗа сад оволико. У Београду 26. октобра 1898. — ој Из српске КЊИЖевноСТИ, слике и расираве од Милана ( авића, у Новом Саду. штампарија Браће М. Поповића. 1898. 8°, 223. Цена ? Има већ два месеца од како јс пзишла ова књнга нли бар од како сам је ја вндео у Београду као „новост“. У њу је унео пнсац своје расправе о једанаесторици иаших ппсаца. I1. Савпћ ннје нп код које расправе номенуо да ли ју је и где штампао рапнје, шго прнлмчно смета чптаоцу који не зна кад су постале. Сећајућп се да сам пх некада нсгдс чнтао, нотражио сам п нашао их све у „Летонису М. Срнске“. Г. Савић их је отуда нрештампао „до словце", прилепио уза сваку „погодан" предговор п тако пх иустпо V свет.