Delo

500 Д Е Л О Морам прнзнати да мс јс књига заголицала, јер се у њој иалазе н неколики иисци који од извесног времена и мене занпмају , нарочито: Јаша Игњатовнћ, Милорад Шапчанин и Мита Поповић. Наша критика иоклањала је све своје ,,снмпатијеи писцима првог, а писцн другога реда морали су се задовољити и Фељтонима о каквом њпхову раду; озбиљне критике својих радова нису се моглн удостојити. Г. Савпћ поред Л. Лазаревића и Војислава, окпјимајевећ толико говорено, уноси и писце другога реда. Како немамо довољно места да говоримо о свакој расправи посебнце, и како, за критички суд о I'. Савићевим расправама, није иотребпо претресатн све његове раснраве, задржаћемо се само на неколиким расправама, а остале ћемо онде-овде додпрнути. 1). Стеван СтевановиЋ [1806(7;—18271. Расправа о Ст. Стев. поникла је, управ склопљенаје, из трн чланка штампана у „Летоипснма М. Српске".1) Основица овнх чл. је саонштење г. Јована Ђорђевића2) Одмах могу рећи, да г. Савић није додао ништа стварно чл. г. Ђорђевића, изузев то где је сарањен С/гевановић н ко му је дигао надгробну плочу. Од Стевана Стевановића остало је неколпко ода и ужасво-жалостна“ нгра„Смрт ЦараУрошаУ", на којој су осим Стеваповића радили још п Јован Рајић и Лазар Лазаревић. Оде су му изишле на свет доцније од „игре‘\ која се 1825. године ирестављала у Новом Саду н била врло добро примљења од иублике. Пре но што пређемо на „игру‘( да се зауставимо за часак на одама, које ннсу без сваког интереса. За Стевановићеве оде г. Савић вели да кроз њих веје дух млађаног генија, „пуне су лепих мисли н полета, што се не може казати баш за све оде тадашњег доба.“3) За тим г. Савић истнче н чистоту језика тпх ода Како се о овоме писцу готово ништа не зна, како су му оде збиља лепе, нск ми се доиустп навести бар једпу. Ода се зове: „Спомен Обрадовича Д.“*) п гласи: „0! како дух ми се „Гору образи пламеном жеље те: Развесели сад! заборавља Тако умрети ! и таквом гробу Све туге! Внше не тече суза!“ Доћи прерано роду: пут јер »,У Пешти 1825.“ Тај водн иравом безсмртнју !“ Оснм овс одс има н других, тако: „Ода В. С. Караџићу“, „Ода на рат* и т. д. ') Биди „Летопис М. Српскеи — за 1889. св. IV., 1890. св. I., 1891. IV. 2) Види „Позориште“ за 1874 бр. 30 и 31.: „Допуне и исправке за ,Грађу за Историју Сри. Народног Нозоришта““. 3) в. стр. 20. „Слике и Раснраве.“ 4) „Сербскс Летописи“ за 1826. г. „перва частнца“ у Будиму.