Delo

УВОД У УПОРЕДНУ АНАТОМИЈУ И ФИЗИОЛОГИЈУ 87 Готово у исто време са овом школом виђамо и ијатрохемијску, коју је основао 8у1\’ш8 (1614—1672); јер је био незадовол.аи са једностраном ијатромеханичком школом. Ои је покушао да објасни многе животне појаве , нарочито варење и дисање, хемијским путем — ферментима. Из ове пхколе заслужује да се помене и Мауо\у (1645—1679), који врло згодно упоређује дисање са сагоревањем. Са ироналаском микроскопа у XVII веку Физиологија је добила знатну помоћ у испитивању. Нарочито Физиологија плођења и развитка ночела је јако напредовати. Ма1р1«4п (1620 1694) је већ иосматрао развитак јајета под микроскопом а 1нн1\чо- уап Нашшеп. ученик ћеп\уепћоск-ов (1632—1723) пронашао је сиерматозое. Сада се већ осећала потреба. да се огромни физиолошки материјал. који је експерименталним путем добивен, ирикупи и у један научни систем среди. Ово је учинио На11ег (1708 —17 77), који је својим делом ,.Е1етеп1а рћу81о1оодае согропз ћиташб' први створио физиологију као самосталну науку, која нпје имала само практичан цијб да послужи медицини, већ је добила н своју чисто теоријску задаћу. Халерово дело имало је огромног утицаја на развитак физиолошког испитивањл. Он је такође сам чинио и Физиолошка исиитиваља, као о дисању и иритабилности; али ту није био најсретнији, нарочито са својом иреформационом теоријом. Ова је теорија постала у вези са микроскопским посматрањем, које је у XVII столећу чињено са развићем јајета. Пошто се видело, да из једног простог малог јајета, ностепеним разтшћем, постају редом органн и наиослетку цела животиња, дошло се на мисао, да су сви органи, на и цела животиња у јајету преФормисани и да је према томе, јаје, или као тпто су други мислили, сперматозоид човечији, већ израђен мали Нотапсићтз, који се непрестаним растењем развија у човека. Наравно, да је природна последица оваковог појимања била та, да је се мнслило, да су још при постанку света у јајету сваке животиње биле преформисане све генерације, које су имале доћи на свет.