Delo

Д Е Л 0 К6 П1љење о Ферментима. Он одбацује идеју Галеноиу, да нарење л' желуцу бива номоћу топлоте н на место овога износи сасвнм правилно, да Ферменат, који је везан за желучну киселину, врши варење. На даљи развитак Физиологије од великога су утицаја бпли филосоФСки системи: Ваконов и Декартов. Монистичка филосоФија Васоп-оуа (1561 —1626), која индуктивном методом испитивања, ностаде камен темељац ириродним наукама. дала је Физиологији масу нових екзактних посматран.а. која су добивена емпирично експерименталним нутем. ‘Гилософија Несаг1е8-ова (15ћ6—1650), која је истина дуалистична, одвајајући тело од душе, бпла је ипак од великог утицаја за Физнологију чула н теорију сазнања. Декарт је био ирви, који је изнео мисао, да једино што сигурно знамо у свету јестесубјективно нсихично осећање. Нашапснха. наше осећање наше мши.љење то је дакле чврста тачка на коју се ослања посматрање света. Тек на овом темељу може се даље зидати. „Со°д1о аго-озиша. Напротив, чулна опажања не објашњавају нам ништа: јер су варл.ива и према томе све су ствари у истини друкчије, но што их наша чула показују. Од велике је вредностп за Физиологи ју било н поред свега дуализма, Декартово миш.љење, да су све животиње као и човечје тело награђене као машине и да се нокрећу по чисто механичкнм законпма: алн и овде избија Декартов дуализам; јер је мислио . да подстицај за сва кретања долази од душе , која се налази у непарној можданој жљезди — Согриз р]*пеа1е. Декартово мишљење, да је човечје тело. у погледу својих Функција, комплнкована мапшна, нашло је врло згодно признање у науци о кретању жнвотнња. 11 НогеШ (1608—1671*) је био први, који је предузео, да радње органских анарата за кретање, сведе на чисто физичке законе, те је тако створио темељ данашњој механнцн кретања п животиња. Ово је дало новода, те је основана читава школа ијатромеханичара (ијатроФизичара). која је имала знатну улогу у даљем развитку Физиологије. Она је стављала себи за задатак, да и с.ве остале животне појаве у живот. телл' објасни фпзичким-механнчкпм законима.