Delo

УВОД У УПОРЕДНУ АНАТОМИЛУ II ФИЗИОЛОГИЈУ 81» ждине еензибилна — центрипетална а предња моторна центрифугална) заузима у овом погледу прво место. Најзнатнији испитивач на пољу Физиологије, био је у првој половини овога века, без сумње, ЈоЈшппез МпИег (1801—1858). То је једна од оних монументалних личности, које се само један пут јављају у историји сваке науке. Још у своме хабилитационом говору „ \гоп с!ет ВеЈиИпгз Јег Р1]уб1о1ооле пасћ етег рћПоворћЈбсћеп Ха1игће1гасћ1иио'. он је изнео своје философско посматрање природе, које се разликовало од природне ФилосоФије, која је под утицајем бсћећп^-ових и Нео-ећових идеја тада владала. И ако је био виталист, као и остали његови сувременици, и веровао да постоји животна снага, која се разликује од сила у мртвој природи, ипак се трудио да све животне појаве објасни механички. Али се највише Јоханес Милер одликује од осталих Физиолога тиме, што се није изгубио у споредним испитивањима, већ је увек обухватао све појаве живота и готово на свима пољима Физиологије. својнм оригиналннм испитивањима створио је основе за даљи рад. Његов „ НаисЊисћ Јег Рћу8т1о^1е,“ у коме је први пут срећен огроман физиолошки материјал његова доба, и данас је дело ненадмашно у својој врсти, јер нам износи целокупну елику живота организама. Јоханес Милер у својим испитивањима није се служио само физиолошком методом испитивања; он је употребљавао све методе и физичку и хемиску и анатомску и зоолошку и микроскопску п ембриолошку, — све методе које су му биле потребне, да реши какав проблем. Вредно је да изнесемо овде рад Јоханеса Милера на Психологији и упоредној Физиологији. Он је сматрао, да се једино Физиологијом, емпиричним путем, може у Психологији учинити какав напредак. Још у својој докторској тези бранио је „Р8усћо1ооч18 пешо тћ Рћу81о1оо'ц8а; а доцније својим радовима, нарочито науком о сиецифичној еиертји чулних нерава. показао је од какве је велнке вредностн Физиологија нервног система п чула за Психологију и да ова мора битп у вези са Физиодогијом. .V поменутој науци о специФичној енергији чулних нерава износи Јоханес Милер, да сви надражаји, ма које врсте они били и ма како они били различни.