Delo

90 Д Е Л 0 изазивају код једног петог чулног органа, н. пр. ока, еамо једну врсту осећања, које би добили, кад би нриродни надражај, у овом случају светлост, на чулни орган (око) дејствовао. Ооратно један истп надражај, када се аплнкује на разна чула. изазива разна осећања нрема томе, каквог је састава орган. на кога надражај дејствује. овом ставу иоставио је Јоханес Милер основни Факт, да сиол,ни свет није у ствари оно. што нам се чини онажањем наших чула и да ми иашим чулима не можемо доћи до правог сазнања света. Овај је фпкт од велпкс вредности : јер нам иоказује, да оно што нам се чини као снол.нн свет, у стварн је наше осећање, или предсгава. напш нсиха. Са упоредном Физнологпјом Лоханес Мнлер је створио нову науку, у којој је целог свог века заступао мишњење које је изнео још његов учител, Ки«1о1р1н «да је упоредна Анатомија најпоузданија иотпора Физиологији п да се без гве <1>изиологија не може ни замнслитпА Према томе Физиологија се може испитиватн само уноредо а у многобројни.м физиолошкнм радовима Јоханес Милеровим мало их је, где овај упоредно физиолошки прннцип није изражен. ГГосле смртп Јоханес Милерове, <1>изиологпја је обрађивана поглавито у хемијском и чпсто физичком правцу. Хелгнеки иразац исиитивања потнче још од \\гоћ1ег-а (1800—1882) који је својом епохалном сннтезом органског јединења Сагћааш1с1 плн ура из анорганских састојака, задао смртни удар 1828) науци и животпој снази. До тога се времена држало, да органске материје, које дакле граде организми, ностају једино радом животне снаге а сада је први пут, у хемијској лабораторији. вештачки саграђено органско јединење из анорганскпх састојака. За овим проналаском следовала су и друга п даиас имамо већ велики број органских једињења, која су саграђена вештачки из елемената. Из овога хемиског правца имамо да споменемо још и оснпваоца науке о измени материја ЛшШз-а С1ећЈо--а (1803—1873), а у најновије доба \ оГ1-а, РНи^ег-а, I !орре-8еу1ег-а н другп који су у Физиологијн створили читаву науку — хемијску Физиологију и с