Delo

УВОД У УПОРЕДНУ АНАТОМИЈУ И ФИЗИОЛОГИЈУ 91 којима ћемо се ми у нашим даљим предавањима чешће сретати. Физички иравац у Физиологији оеноваоје \Аећег(1795-1878) и УоПппапп (1801 —1877) али је ћисКио- (1816—181 15) пронашао граФичку методу за испитивање физичких радова животињског тела. Ова се метода састојала у томе: ритмично мењање притиска у билу, нренесено је на једну иокретну полужицу, која је сама обележавала ово мењање притиска у оолику таласасте лнније на једној таблици, што се равномерно покретала. ГраФпчки метод показао сс као врло користан и нашао је многоструке примене у Физиологији. За граФично ирестављање грчења мишића, за кретање при дисању, за удар срца и т. д. Магеу је овај графични метод у Француској до савршенства извео. Поред граФичког метода од велике је вредности за Физиологију, нарочито за Физиологију мишића и нерава, био метод који је Оп НоЈ8 Кеутот! увео, за исиитивање мишића и нерава а то је испитивање галванском струјом. У Француској је пак створена читава оперативна Физиотогија вивисекторском методом, који је увео МадепсИе (1783—1855) а до ' савршенства развио С1аис1е ВегпагЛ (1813—1878). Напослетку, исихолошки правац испитпвања у Физиологији заступили се нарочито Нећпћоћг н Нег1и§' својим радовима на Физиологији чула. А на Физиологији централног нервног система код виших кичмењака радили су Попгепз (1794—1864) а у најновије доба МшМцОоћг и други. На крају овог историјског прегледа Физиологије морамо да изнесемо још једну личност, која својим обилатнм и многоструким научним радом, готово на свима областима Физиологије, својим богаством научних идеја и оштром критиком без предрасуда, одваја од почетних раденика на Физиологији, који се данас губе у сувишном специјализирању. То је наш некадашњи проФесор бечког универзитета Егпз! V. Вгпске, који нас у многоме подсећа на Јоћаппез МиПег-а чији је ученик био и чија „предавања из Физиологије" могу се једино мерити са поменутом ручном књигом Милеровом. (Ехпег).