Delo

УВОД У УПОРЕДНУ АНАТОМПЈУ II ФИЗИОЛОГП.ТУ 93 жива материја морала постати негда из мртве, јер је у развитку земљином био без сумње један тренутак. када је био искључен сваки органски живот (НаескеГ). Први пак организам није се могао састојати из ћелијца, већ је то морала бити нека хомогена мала беланчевина, без икакве структуре и одређеног облика. Најважнији знак, којим се одликују организми а за који је везап опстанак и одржање живота организма, јесте заиста измена материја, трогпење и накнађење материја из којих је тело састављено. Сваки појав живота оснива се на измени материја, расиадању и обнављању хемијских једињења. Примање хране, као и одлучивање непотребних материја из тела, у вези је са распадањем и обнављањем хемијских једињења. Л вези са изменом материја јесте и асимиловање — присвајање страних материја, које су с храном примљена у тело, чиме се покривају не само губици. које је тело имало, већ се помаже и растење, као и плођење организама ( С1аи8). Под именом материје овде имамо на уму ноглавито беланчевину. Д анорганских тела нема беланчевине, напротив беланчевину налазимо у свима. организмима и управо оно, што живот организма чини, чиме се живи организам разликује од мртвога јеете без икакве сумње она материја у беланчевини. Још један знак, којим се органпзам разликује од анорганских тела јесте њихов снољнп облик, као и облик и грађа њихових делова (организација). Једна неорганска индивидуа — кристал, ограничена је правим ивицама (које су под одређеним углом) и равним (ређе СФерним) плоснима, које се математички могу одредити. Тај је облик за кристал неироменљив. Напротив облик организма (услед меко чврстог агрегатног стања) не да се строго одредити и мења се наравно у извесним границама. Сваки организам почиње свој жнвот као проста Келијца и развија се од ове клице диференцирајући се и мењајући постепено своје делове, кад ово развијање дође до извесне границе, организам добија подобност за плођење и напослетку пропада — умире т. ј. распада се у своје делове. Органско тело није хомогено, једнолико, као анорганско, већ се састоји из чврстих, меканих и течних са-