Delo

<>4 Д Е Л О стојака. који су иа један начин међу собом спојени. II кри- ^ стал може, до душе, да има разну структуру, али у њему нема оних разноликих јединица, које су једна другој подчињене и које у животињском телу служе као оруђа за вршење извесних радњи — нема дакле органа. Органи се састоје пз Ј>азних делова — ткива а овима служе за основу ћелије. Т\елија опет иостаје из ћелијце (Отпе се11и1а е се11н1а) и одржава се у животу изменом материје. Она има све особине живих организама. Она се храии н одлучује непотребне материје, расте, креће се н мења свој облик, има своју Финију организацију п плоди се. П])ема томе. с правом се може сматрати, да је ћелијца најелементарнији организам и да њсн рад ирсставља жнвот ((Лапх). > мишићној ћелији срчаних мишића летки загонетка радње срца, у жлезданим ћелијцама налазимо узрок за секрецију жлезда, у епптелнпм венијцама, белим крвним зрнцима јеете п])облем ИЈ)иман»а х])ане н Ј)езорпције, а у ганглијским ћелијцама скривена је тајна регулација свију телесних радњи (Уегногп). Од туда је Физиологија у последње доба, ночела иојаве живота испитивати тамо, гдс је огњиште жпвота -- у ћелијци. Тако је постала целуларно, Физиологија. Ну сад, да се запнтамо: колико је Фнтологија у то.ме иогледу до сада иостигла ? Ако Ј)азгледамо тачније но једине области Фнзиологнје видећемо да мп до сада знамо само механичке п хемијске радње у телу виших животиња — кичмењака. Нама су познатп закони радње срца, закони к])вотока и измене ваздуха у нлућима. закони мишићних грчева н не])вног провођења надражаја; мп знамо на који начин сокови за варење утичу на ХЈ>ану п познајемо специјалну анатомску основу за измене психичке нојаве. Али шта је узрок овим радњамаУ Како настуиа контракција мишића за дисање и какове п])омене бивају у њнма за време г{)чења н опружења; од куда то, да пљувачне жљезде одлучују птиалин а стомачне пепсин, кад обе добијају крвљу једнаку храну; зашто да при развитку јајета. једне ћелијце постају жлезде, ДЈ)уге нерви и т])еће покожица п т. д. ? ТПта бива на мрежици ока кад се • ^ • на њој дооиЈа слика предмета, што га гледамо? Каква је уз-