Delo

106 Д Е Л 0 Доеледно својем економпсању обуче канетан 1’оден старије н овсчалнје одело п еполете, а све новпје остави својој жени (пли можда удовнцп) на чување. II овај прослављен разметач по Уиндзору п Хајднарку нође у бој у тако простом оделу* као какав иаредник, п са нечим на уснама, што је врло лако могла битн молптва за жену, коју оставља. Он Ревеку издиже од земље, притиште на своје срце што је силовнто куцало н иодржа је тако иеко време. Вио је поцрвенео у лнцу п очп му се замутнше доле кад је спустп. Он одЈаха са својпм ђепералом, п пушаше своју цигару ћутећи, док су журилп за трупама ђенералове бригаде, ко а је нред њима ншла, а ирестаде своје бркове упредатн и нрекиде ћутање тек пошто су одмакли неколнке ми.ђс. Као што смо рекли н Ревска се решпла бпла да се при растанку са својим мужем не подаје некорисној сентпмепталности. Она га је прп његовом ироласку поздрав.вала руком п остала на прозору гледећи за њим дуго још, пошто је он већ нзмакао бно. Јутарњп руменп зраци већ су почелп бојпти торњеве на цркви п разнолике кровове на домовпма. Ове ноћп њој ннје бнло одмора. Впла је још у својој лепој балској хаљпнп, коса јој нешго мало поремећена, а око очију јој се навукли ко лугп од песпавања. — Каква сам, као чуча! — рече гледајући се у огледало. — Како само бледа пзгледам од овога розе! Скиде хаљину, при чем јој пспаде писамце, које она подиже п мету V џеп од хаљппе. После мету киту балскога цвећа у чашу, леже п слатко засна. Кад се око десет часова иробудпла но граду је бпло скоро све мирно. Опа се заложп кавом ногпуно опорављена и одморна од напора п туге због јутрошњега догађаја. Кад довршн ово прпђе синоћњем Роденовом рачуну н расмотрп га јога јсдном сама. Све да п најцрње наступи, једио па друго узевши, она ћс нрилнчно нроћн. Сем онога што јој је муж оставпо, имала је она п својега накпта и оставе. Мп смо већ споменулп како је Роден био дарежљив још нрвпх дана ио вснчању, н похвалилн смо то. Сем тога ђенерал, њен роб и обожавалац, поред оне кобплпце дао јој је много скупнх поклопа, између другнх кашмирски шал, којп је куппо кад се лпцнгпрале стварн жене некојега банкротиранога Францускога ђенерала, н многе драпгулпје све по укусу и могућности њснога обожаваоца. А што се тнче тиктнктака, како је њен Роден часовнике називао, њена је соба бпла нспуњена њихним куцањем. Случајно је само једном напоменула како јој је сахат енглеске пзраде н како нетачно ради, а већ сутра дан добијс два часовппка. Један је био Нјоп са знаком Еегоу и са ланцем, са ноклопцем у самим торкизима; а други са знаком Вге^ие!; овога је капак бно у бпсеру а један нешто дебљн од дводинарца. Један је куппо ђеиерал Туфто, а другим је галангио даровао Ђорђе Озберн. Г-ђа Озбернова нстпна није пмала сахата, и ако га је могла пмати (да се не грешнмо о Т>орђа) само да је затражила; а г-ђа Туфтова нмала неку клопоцију, што