Delo

ТГЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 107 .јој је од мајке остала. Кад бп нешго Хоуен п Џемс објавилп списак својих муштерија силно ли бп се неке и неке иородице изиенадпле; а кад би сви ти украси дошли жепама и кћерпма тих муштернја колико ли би изобиља у накиту било п у иајскромнијој кући на Тржииггу људских таштина! Кад Ревека срачуна све, нађе на своје осетно задовољство и понос да може рачунати најмање бар на шест до седам стотина Фунага стерлинга, с којим ће моћи ући у свет. Дело пре подне проведе она веома пријатно уређујући, разматрајући п слажући своју имовину. Међу Роденовим хартијама била је и меница Озбернова вучена на његовога бан кара, а на двадесет Фуната. Због гога јој паде на памег Амалпја. — Идем да наплатим ово, а иосле да обиђем Ему — рече. II ако је ово роммн без јунака, можемо бар имати јунакиње У целој Дукпној војсцп не изузимајућн ни њега самога није било нн једнога човека, који бп хладнокрвнијн бпо нред неизвесношћу п нрепонама од ове мале ађутаптовице. Од наших познапика којн остадоше за војском, бпо је још један, неборац, чпје осећаје н понашање пмамо нрава пропратпти. То је бно наш пријатељ ексколентор из Богли Уолаха, чпји одмор наруши звук рогова у рану зору, као што је н толикима другима. Као човек који добро спава, и особпто воли своју постељу, хркао би он упркос свима добошпма, роговима и ппштаљкама у енглеској војсци сасвим до онога часа, докле и обично, да га само није пореметило нешто што нпје долазило од стране Борђа Озберна, који је бпо под једним кровом с њима, имао у то доба своја посла или се тешкао због растанка са женом, те му није нп на ум падало опраштати се са својим сањивим шураком. Нпје дакле био то Борђе, велимо, него капетан Добен, који дође и разбуди га, желећп се поздравити с њим, нре него шго оде. — Веома је лепо то од вас рече Џо зевајући н желећи у себи да капетан оде до врага. — Не могу да одем а да не речем збогом; то већ .знате — рече Добен некако муцајући. — Знате, ко зна хоће ли се ко од нас вратпти, а мени је жеља да вас све видим у потпуном здрављу све вас, знате. — Ама шта значн то? — унпта Јосиф тарући очп. Капетану није стало до тога да слуша овога пораснога госиоднна илп да га гледа у његовој спаваћој капи, н ако је рекао: да му је толико било стало до њега- Наш је хппокрита н очима н ушнма бпо у правцу Озберновога стана ; ходио Је но собн, нремештао столице, добовао прстима, грицкао нокте, а показивао још п других знакова велпкога унутарњега узбуђења. Џон је и онако имао не баш тако велико мишљење о Добену ; а сад му се учини да је овај н страшљпв. — Шта могу за вас учпнитп? — упита Добена иронично.