Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 111 осећаја Не само да јој иосла доручак, него се још зампсли шта бп од посластнца она најрадпје волела за доручак. Слуга је Испдор зловољно посматрао док је Озбе])НОВ слуга слагао стварн својега господара пред канетанов одлазак,јер је прво н прво мрзео на канетана, чије .је попашање п према њему п прсма осталој послузн било песносно (ниједан слуга на континенту Јевропе не трпи да се онако безобзнрно с њпм поступа, као што то трпе погодније наше снглеске слуге); друго му је било неправо шго се толике ствари од вредностп измнчу његовом оку, да их разграбе другп, кад Енглезе надбију. А о таквом поразу ни.је нн најмање сумњао великп део н Брисела и Белгије. Велпка је већина утврдо држала: да ће Наполеон успети да подвојн Прусе н Енглезе, да унпштп једне за другпм и да за мање од трп дана уђе у Брнсел: а тада бп све ствари овнх господара, ко.јн би пдн пзгинули пли билн зароб.Ђени, н ш побеглп, по праву ирипали у својину МопзГеиг 1зк1ог-а. Док је овај вернп слуга помагао Јоснфу око његовога труднога п комплнкованога намештања и облачења, правио је план шта ће чннитп са појединнм комадима, којпма сад гпздн својега господара. Оне сребрне бочице п друге поситпице поклониће једној девојци, за којом гине. Енглеску бријачнцу н иглу са рубинпма задржаће себн. Ала ће му стојати оне кошуље са колирнма, па качкет са шнритом, па реденгот, којп може лако прекројнтн за свој струк, па капетанов шгап са позлаћеном куглом; па дуплп прстен у дијамантима, којн може прекројити у пар дивппх ободаца. Од свега тога постаће, мислпо је, таквим Адонисом да се МапетоГбеИе Вете мора предатп. — Како ће ми само стајатп та дугмад за кошуљу — помпшљао је утврђујући пар истих за Јосивљеве рукаве. Просто сам се заљубио у ту дугмад! Па капетанове чпзме са медним остругама, у овој соби, согШегс! Шта ће само то почипнтн у АПее УоНе! II док је тако МопвЈеиг 1зк1ог са својпм рођенпм прстпма држао за нос својега господара и брнјао доњн део Јосифовог лпца, летело је његово уображење ка АИее УеНе-у: камо он греде у реденготу и онпм колприма, а поред њега МасГетоГбеИе Кете] како се шетају обалом канала и посматрају лађе у хладовини под врбама, или 'се на путу за Лаеке и.1и на клунп пред ипвнпцом часте боцом Фаро-ппва. На срећу своју п својега мира г. Јоснф Седле пнје могао нн издалека слутити шта се премеће ло глави његовога слуге, као што нн ја ни мој поштованн читалац, не можемо знати шта мисле о нама Јован или Марија, кад им псплаћујемо зараду. Шта мнсле о нама нашп млађи! Ама да ми знамо шта нам мисле нашн ближњи и наши рођаци, ондаби ми живели у таквом свету, који би врло радо оставили, и у стању ц страху који не би моглн издржати. Слуга је Јосифов већ тако обележно своју жртву као п они што иставе над корњачом натпнс „сутра за чорбу“ и тако је воде кроз лондонске улице.