Delo

110 Д Е Л 0 VI глава Џо се стара о сестри. Одоше свп ОФииири свакн по својој дужности, оста сам Јосиф Седле као комлпданат малепе колоније у Бриселу; а у љеговом гарнизону бејаше Амадија као пнвалид, слуга Испдор, Белгијанац п 1)оппе заобављаљс свију домаћнх послова. II ако су га Добепов долазак и она галама на пољу нешто узнемпрпли п пореметнли, опет остадс Седле у кревету још неколико часова, те се будан преметао по љему, док му не ириспе уобпчајено време за устајаље. Сунце је било внсоко на небу и наши убојнн позваиицн далеко одмакли, пре него пгго ће нам ови цивилип у шареним шлоФроцпма засести за доручак. Што Ђорђа ту иије бнло зет му се нпје пп најмање једио. Можда му је шта внше било п мнлпје што је онај отишао ; јер за све ирсме док је Ђорђе био ту, Џо је н"рао сасвпм споредну улогу у том дому, а и сам Ђорђе нпје ни мало презао од тога: да покаже колпко ииподаштава крупнога цивилаша. Али је Ема била према љему увек љупка н иажљпва. Она се сама старала о љеговој удобности, удешавала јела, која он волн, нзлазила са љим \ шетљу пешке и на колима (за што јс имала и сувише времена, јер, хвала Богу, Ђорђа знате) н мпло се смешила пзмеђу расрђенога брата и Ђорђа са презрељем на усиама Она је внше пута и иребацивала Ђорђу за понашаље према њеном брату, али .је он то прекршно његовскп одсечно н кратко: — Ја сам ио нарави отворен човек, н не кријем својих осећаја, како и доликује честту човеку. Ти бн ваљда хтела да се ја ту ваздап циФрам н пред таквом једном ћупином, као што је твој брат, драга моја. Еле, Седлеу је баш и мило било што је Ђорђе отишао. Шешир п рукавице Ђорђеве пгго су биле на једном столу у крају, н номнсао да је он већ једном отншао учинише да се Џо тајно а силно радовао. — Неће ме он вала једити својом налицканошћу н надувеношћу јутрос помпслпо је Јосиф. — Обеси овај капетанов шешир у предсобље — рече Псидору слузи. — Ко зна да ли ће га и метути више на главу — одговорн му слуга а лукаво испод очију иогледа. II он је мрзео на Ђорђа што је с љим постуиао онако енглески надуто и безобразно. — Пптај госпођу : хоће ди доћи на доручак — рече достојанствено Ђорђе, којему дође стндно што ,]е тако ступпо у разговор са слугом о неслагању љеговом са Ђорђем. А сушта је истина да је он бар двадесет пута грдно своје шураке пред овим истпм слугом. На жалост, госпођа није могла доћи на доручак и сећи 1агИпез што је Џо волео. Боппе је рекла: да је госнођа веома слаба и у страшпом стању одкад је господпп отпшао. Џо јој исказа своју симпатију тиме, што јој нали и посла пуну шољу чаја. То је био његов начнп исказиваља ј