Delo

50 д к л о Едшп, едно друг друго предлаже. Чтобн доб])о бнло за снои народг ? Единђ боемт, п мечемЂ, и огнемд.. Своевластну, или изтреблену, Желитг бнти Сербину вђ Серб1и. II овако свомв другу говори: ПоДЂ ТурЧИНОМЂ ПЛ7> ПОДЂ СКОТОМ Б бНТИ, (Све едное еднакт иородч« бнва) Глуп в, убожанг, дивнв. зв^ћрообразанЂ, Неимати ни честн, ни слави. Ни имена (кромћ варварина). Изгубити езнкг, и обнчаи. II одГло питомогђ народа, Турска Ган тужна , угн^ћтена, Без'1. имена. власти. н свободи. Бсзђ промисла. труда, н науки. Ни закона. ни вћ]>е. ни церкве, Развћ како Турчинг заповГдн. Као роб.тћ на ланцу везано Или дивикђ разиуштенв у шуми, Кои себе и свогб нзтребллва. От свогђ свћта презренг н похуленЂ II све скоту нодобнни бнвати: Тое горше и от горке смерти ! Кок> тугу ? илђ кок> неволш ? Кои народ ? (кромГ дивгега) Сђ овимђ станћмЂ уравнити можешЂ ? СмертЂ, за славу, и честБ свога ]>ода, Естн у свакомЂ народу похвална. Бо.тћ за данЂ свимђ умрети славно. Него за вћкв изчезаватЂ таино На Косову кои изгинуше Жнве и садЂ у св1к> народа. Мн до сада от онога доба Аки дасмо ногребени бнли, Илђ нод зем.шомЂ. илђ медк дивим лшдма