Delo

АУСТРИЈА, КАРА-ЂОРЂЕ II МИТРОПОЛИТ СТРАТИМИРОВИЂ 51 Пробавили четири сто лћта. Да будемо сваком на поругу. Та да сви вкупћ изгинемо За честв рода свогђ и отечества, Изтреблени вђ Сербш оудемо Сви насЂ хотћ поминлт народи: 1л‘ако бнли ? како смо померли ? Кано вћчна жертва отечеству ! Дћцн своеи народи за нримћрт Ироисма. и патрГотисма, В4чно хотћ насв проповћдати. Но нећемо ни сви изгинути: Пј )авда Божл иогпђ живи на свћту, О ! колико зала претерписмо ! Тко безЂ суза изброити може ? ШелЂ време дасе избавимо ? Мили Боже ! н16лђ сада дошло ? Колебасе сва мудра Ехропа, Сва се тару о турску державу. Она ради удар в да нзбћгне, Там’ и амо вјесе и ломи. Но безЂ силе празанв е разговорЂ, ДатТ иравда и срет и гоначка Кол насЂ е досадв послужила Датв и наша судба возс1Лти, А она се скоро изломити . Изломити кђ нашемЂ участш. Но мн за задЂ да се усилимо, Што е вет л то е крат н борба. Што насЂ муче то насЂ више уче, Ништа н1е вћчито на свћту %/ Ветв ннма су силе изчезнуле. Тако един СербинЂ изговори. Но други му на то отговора: Роде мили ! садЂ мене послугааи, II у мени жарко гори лгобовв,