Delo

54 Д Е .'I 0 Есмолђ данак право раздћлили? ТечелЂ д1јло добро и уредно V Ахђ мои друже ! Кад ово нромпслимг Н1е само да надеждн неимамв. О уснеху нашега подвпга. Но етрахЂ мене великЂ подузима, Као ннтко. да не пропаднемо. Погледајде воену уредбу, Есмолђ боли него штосмо бнли У внезапно востанјн в]>еме V Ни оружн, ни прах. ни олова, II нтђ имамо ннтв знамо правити; Нитђ СМО како У1)едилн ВО0СКУ * 1 Ј Да бн могли еили одо.гћти; Пп градове нисмо покјнш.ти. Нити нове птнце нитв обровце Изкопали иротЈ. наиаденин. Едном речи : ни вобска. нн хазна. Пи судге, ни благонравје, Ни Јндустрјн, нптђ воспитанје, Поболшано ше, п тн опет Хот ^шђ, да мн цару непредамос От садв, акоб п сви изгинули, ЗнашЂ колика еств турска держава ? Нион не сила, но самв добарввезирЂ Оскудћва, дасв опетЂ возвиси; Проти†насЂ е и превозвпшена. НасЂ е шака прама султанЈе. Окружени ннма и р^кама Не бн знали кудђ би уб1»гн\\тп Да сва сила и нагло нападне. Тако за садЂ Ја бм сов1зтово : Да уговорЂ сђ Турци учпнимо, И султана као влад^телл Да признамо; и да му знакв дамо. Да смо ему нлатежно поддани.