Delo

АУСТРИЈА, КАРА-ЂОРТаЕ II МИТРОПОЛИТ СТРАТИМИРОВИЂ, По и онђ наст, као ему вкрнк ('воевластне вв Сербш да призна, Мн да сами собомв управлмо, Урок ему сами да даемо. Годит -ћсе ТуркомЂ таи уговорк: Стидв е и нн да са своим Раиомг Вонску воде, негли непобједе. Мн у овомђ ништа негубнмо : •/ Ј Оружћ смо носитђ научили, ('трахЂ задали оближнимЂ Турцима Нетве сваки сметЂ на насв напасти. СултанЂ хот ћ свок) речЂ держати; А да п ту сиокоГшн будемо, Частв народа свагда подђ оруж"ћмЂ Да намЂ буде и у мирно време. Такот ћмо мало иматЂ време, Д редити народЂ, и све струке, Правлешн, и народног дТла, Да по мало у свемЂ возрастемо П держава малаго округа ДасЂ и наша прпчуе у свету. Ово за насЂ вси. за садЂ наибо.тћ, Далеко су Русси, и Французи, Ми смо от нн сасвимЂ заградћни. Нитђ намт, хот’ћ, НИТЂ помотби могу. Напбо.тће. акобЂ можио бнло, Да се двору ЕстрапскомЂ предамо. Но и онђ е сђ прочи Еуропеисши Влад-ћтели, и самимЂ ТурчиномЂ 3 согозу, и отнотешго. По коему насЂ нетТ примити; Аколђ доиде том’ угодно време Онђ насЂ онда ни нитати нет ћ За то добро 6ђ бнло да га лепо II молимо о томђ, и опоминћмо; Онб насЂ може, на случаи незгоде,