Delo

П У Т Н II Ц А ( ( хонгу. Из Мелбурна је поново напнсао, но овога пута не писмо — монстр, н прекоревао Веру Сергијевну што ћути. А кад је у Шанхају примио њено пнсмо , иослано за њим из Мелбурна, учинило му се сувише кратко и не тако ватрено... И како не! Он јој исписао десет листића, а она њему свега два! Истина ови листићп дисали су пријатељством, па како се чини, и још нечим више, али ваља знати да хартнја није што и лепо лнце. Одговорио је на то писмо и опет говорио о љубави, а за тим... за тим... нове кобп... новп заноси.... Је ли нужно помињати да, после године дана (а не шест месеци), кад се клипер вратио у Русију, лакомислени потпоручник ннје нашао за вредно нп да носети бајну путницу. А увела ружа још и данас стоји као спомен на давнашњу младост. -ч<