Delo

70 Д К л о Цветков брзо оде у своју кабину осећајући нотребу да буде на само, н прнхватп се шарати ватрену посланицу Вери Сергијевни. Кад је сутра дан, услед телеграфске наредбе адмирала, клипер кренуо у Калкуту и „дедо“ спазио Цветкова весела и срећна као и спноћ, стари штурман се савршено пренеразио. — Подвалио му је, свакако, лукави бабац ! — закључи он веома рад због самог Цветкова. XVI. По одласку путнице са клипера и иосле бављења офицпра на копну у офицпрском се салону зацари стара слога. Ннкоме ни на крај памети не беше да кога „звнзне по лабрњн“, од мириса п помаде не остаде ип спомена, а наредницп па п господа офицнрп не либљаху се командне речи допуњавати и духовитом „поморском“ импровизацијом. Капетан ј<Ј опет носио масан мундир, спавао п псовао се одлпчно , већ нпје желео да спласне, ннтп му је више врефала уобразиљу ретка коса његове жене. Без узрока ппје се пздирао на офицпре, а Цветков је поново постао његов љубимац. Степан Днмитријевић остао је са својим старим мишљењем да је путннца, п ако лепушкаста, „глупа жена“ , а „милорд“ наново поче цедптн да она није „нпшта особито“ п писати писма својој невести. Бакланов изгледа да је окрпно своје „рањено срце“ за вечером с јахачнцом нз цпркуса у Хонхонгу, а доктор нпје вшпе проповедао развод брака. Јединн је још Васнца по који пут пред спавањем мислпо па божанствену путницу. А Цветков ? Испрва он је сваког дана гшсао нешто дугачко налнк на писмо — дневник. Ту је бпло и песме и прозе. Нз почетка впше песме, а доцнпје прозе. Из Калкуте он посла то писмо — монстр препоручено и замоли да му се одговори у Мелбурн. Тамо не добн одговора и од претешке туге оде на бал губернатору, где је много играо с лепом Енглескињом, женом адвоката. Налазио је да је фаволскн лепа и често је посећивао, али јој се није исповедио, јер је на савести пмао успомену пољупца у башти „ОгЈепШ Но1:е1-а“ у Хон-