Delo

Д Е Л О 80 дукцијом, отпуштајући кисеоник у напонску спагу. која се у свима биљним деловима нагомилава. Отуда може се с правом рећи. да је сунце узрок н производ свнју снла у организмима. т. ј. целог живота. Без сунца нема живота: без сунца не могу биљке живети. Сва снага у животиња води своје норекло, као што сте видели, од бил.ака. Нзмеђу животпња н биља иостоји дакле оитицај материја н вечита нзмена сила (Бап(1о1в). ‘IV *л* *л* Остављајући науку о бпл.кама на страну. ми Кемо се задржати на оној другој гранп Биологије, која за нас има впше интереса, а то је наука о лсивотнња.иаЛХ наука о жпвотпњама Зологија — дели се на внше делова, према томе, шта у њој имамо да испитујемо. Ако узмемо за предмет иснитивања спол.ни облик и о])ганнзацију животиња, онда пмамо Морфо.гогију: узмемо ли да испитујемо нојаве живота. радње и нромене животињског тела н његових делова. тражимо ли узроке овим појавима и хоКемо лн да их сведемо на основне природне законе, на законе хемије н Фпзике, онда се бавимо Фпзиологијом. II МорФологпја и Физиологија имају према томе разне задаКе, као што су им и методн испитивања различнп. Али морамо још овде истаКи, да је за разумевање Физиологије, неопходно потребно знање Морфологнје: јер Кемо само тако потиуно разумети радњу једног органа, ако му будемо знали снољни облик и унутрашњу грађу. II док се Физиологија с једне стране ослања на Морфологију — (Анатомију , и ношто се често најважније нромене одигравају у таквпм деловима тела, који се слободним оком не могу ни видети, то п на Хистологију), с друге стране тражи помоКи од свију грана природних наука, а понајвпше од Физике и Хемије. Шта впше могло би се реКи, да Физиологија н није ништа друго до Физика и Хемија организама; јер хемиски и физички закони. коуима јеанорганска ирирода иодчињена, владају и организмима н ако са неким ограничењпма и модпФикацијама, нека особита животна снага, која би изазивала поЈаве жпвота не иостоји. ..Једна је снага.