Delo

УВОД У УПОРЕДНУ АНАТОМИЈУ И ФИЗИОЛОГИЈУ 81 рекао је ЈиНив КоБег Мауег. Мењајући ее вечито, она кружи но мртвој и живој нрироди. Ниједан појав природни не бива без промене снаге. Снага се не може ни створити ни уништити; из ничега не може ништа постати. Тежа, кретање, топлота, магнетизам, електрицитет и хемпјске дпФеренције , све су то разни облици једне и исте снаге, која влада у васиони н сваки од ових облика снаге може, под извесним погодбама, прећи у други. Снага се дакле вечито меља; али никада не нропада, као што не пропада ни материја , за коју је снага везана. Овај закон о одржању (сопМаића) снаге пли енергије изнео је Јпћиз КоћегЂ Мауег (1814—1878), а доказао га је Не1тћоНг. Новија хемијска испитивања , такође су утврдила закон о одржању материја у ирироди; јер су ноказала да је количина материје, да је маса атома у природи константна, да је никаковим средствима ни најмаљи атом не може уништитп ни створити. И тако, дакле, снаш или енергија, пити се може уништити нити створити, као год ни материја за коју је снсгга везана, тамо где нам се чини, да је енергија ишчезла или постала, у ствари је само прешла из једног облика у други. Ми разликујемо две модификације снаге: живу снагу или кинетичку енергију, када је снага у акцији, т. ј. ирозводи какво кретање и наионску снагу , када је латентна и тек под нзвесним погодбама може да пређе у акцију. За ово имамо доказа сваки дан. Жива снага сунчевих зракова, коју су биљке у давнашња времена, у добу каменог угља, утрошиле и у облику огромних слојева угља нагомилале у напонску снагу, данас, после многих милиона година , враћа се сагоревањем угља у тоилоту. Топлота одма парним машинама, које су загрејане угљем , може да промени свој облик и пређе у мехапички рад а механичан рад можемо помоћу динамомашине да претворимо у електрицитет, те да на послетку произведемо електричну светлост (Уег\Уогп) којом осветљујемо ноћну таму. Дкло XXI 6