Delo

82 Д к .1 0 I Пре него пгто пређемо на наш ужи задатак и нокажемо: шта је уираво узрок задаКе физиологије држим да је нотребно. да бацимо летимични поглед на прошлост и разгледамо, како се развијало физиолотко испитивање до данашњег доба1). Ово је веома важно да би смо могли оценити у каквом се стању налази данас Физиологија и којим путем ваља да иде те да дође до свога циља. ТГрве преставе о животу налазимо још у далекој давнини. у нредисторијском добу. Оне су наравно врло наивне п просте. Све што се иокреће, сматрало се. да живи п да има душу. Г1 ветар и вода. ватра и звезде све је то персониФиковано. Још је ^ивгиТаз писац најстарнјег индиског дела о лечењу Аут. Уес1а-е — делио тела на непокретна нли мртва и покретна или жива. Само је једна врста иојава обраћала тада на се већу иажњу, а то су нсихичке ио јаве. НеТ 1 у старом Египту без сумње под утицајем индијским, развила се наука о души која се оснивала на дуализму гела н душе и на идеји, да душа после смрти тсла нрелази у друга тела. Ову је пауку доцннје пренео н у Грчку РуТћа^огаз. # Вредно је поменути, да у старих грчких философи иалазимо такове идеје, које. су тек после внше хиљада година ностале модерне п дале камен темељац данашњој науци и животу. Нарочито важи ово за мисли о постанку и развитку организама. Тако већ код АпахЈташТег (рођ. око в20 г. пјјс Хр.) налазимо изнесене мисли да човек води порекло од животиња, које су у води живиле, а у НегакћТ ("око 500 г. пре Хр.) има већ престава о значају „борбе за опстапак.” Највише пак изненађује теоЈшја ЕтреЈок1еб-ова (рођ. 504 г. п})е Хр.) о постанку животиља. По њему су постале најпре биљке затим ниже жнвотиње, из којих су се развиле више животиње и напослетку су се из ових људп развили усавршавањем. Принцип којп је вредио у овом усавршавању био је у томе, што еу организми, који нису баш развијени како ваља. проиали V 1 Историски иодадц узсти су из дела Мах. х0п\огп АН&. 1Л\81о1ое1е Јепа 1«07